Ženski pokret

са свима дужностима које падају на њих, и које им намеће цивилизација, народна економија, друштвени ред и јавна хигијена. То је само једна пространија породица и ништа више. И као што нема породице добро уређене без старања жене, тако исто нема ни општине ни државе добро организоване без пуне сарадње жене. Као што васпитавање деце не може бити обезбеђено у породици без просвећене жене, тако исто не може бити доброг и дубљег грађанског васпитања у држави без жена слободних грађанки. Они који сумњају у праведност нашега захтева нека само погледају велике државе, увиђавне и које све срачунавају, као Америку, Енглеску, Холандију или мале народе, Шведску, Норвешку, Данску, или Немачку, некад тако сурову према жени, Финску, увек угрожену, и која је, да би била јача са народног гледишта, прва у Европи дала пуно право гласа женама. Државе, које су се реорганизовале после рата, изузев Балкана, све су дале женама право гласа као и људима. То је случај Пољске, Чехословачке, свих држава које се додирују са Русијом, али тако исто и држава које су пре рата биле апсолутистичке, као Аустрија, Маџарска, Турска. Крајњи Исток је такође остварио ову реформу, па чак ни Африка, није остала равнодуша, јер је енглеска Источна Африка дала женама право гласа. Али то није све. У Америци је у последње време жена изабрана за гувернера једне државе. У Енглеској мис Bonfield је била државни подсекретар. У Данској је Minna Bang министар, жене су изванредни сенатори, посланици, одборници, кметови и председници општине. Корисно је напоменути овде наше искуство у Чехо-Словачкој. Нема ни једног човека данас, у нашој земљи, који би се усудио да каже да шестогодишње искуство није добро. И свуда се говори само о изврсним резултатима које је дала сарадња жена у јавним пословима. Видимо да не само увиђавност политике већ и практично искуство оправдава давање права гласа женама. Али вратимо се на Југославију. Ваша славна историја захтева да дате политичку слободу жени и права једнака правима мушкараца. Како би могли да одбијете слободу жени ви, који сте знали, као ретко ко на свету, да се борите за вашу слободу против надмоћних снага. Један наш песник, славећи Словене из доба највећег притиска рекао је; „Онај који је достојан слободе, зна да је цени код другог". Али у Југославији треба узети у обзир и политичку опортуност. Неколико делова вашег народа били су под аустријским

404

Женски Покрет