Ženski pokret

ђена у кући. Све домаће послове свршавала је жена: она кува, меси, пере, чисти, преде, тка, шије, плете, крпи; њене вредне руке запослене су од ране зоре до мркла мрака. Поред тога, она негује децу. Васпита их како најбоље уме, улива им у душу свету љубав за отаџбину и за народ свој, певајући им наше лепе нар. песме и причајући им наше нар. приповетке. Те неписмене жене, те мајке, удахнуле су својој деци онај величанствени херојски дух нашег народа, који је однео победу у овом страшном светском покољу, а нашем народу прибавио славу широм целог света. Али времена се мењају. Развићем индустрије, трговине и привреде у опште, делокруг рада жене у кући све се више смањује. Она често нема више потребе да преде, да тка, јер ти њени производи много више стају него кад купи готову фабричну робу. Она нема више рачуна ни да плете, јер добија јевтинију и финију чарапу у дућану. Њен рад се своди у главном на оправку и преправку рубља и индустрија потискује све више и више домаћу производњу. И ако се делокруг рада жене у кући у неколико смањио, потребе домаће напретком културе све се више повећавају. Прошло је време кад је отац могао сам да набавља сировине с поља, а женска чељад да их прерађују. Дошло је време кад отац више није у стању да набави све што је потребно за одржавање куће и деце. Морају му притећи у помоћ сви чланови породице, и синови и ћерке. Од тога момента мења се начин живота женског детета. За дуго, кћи је била, тако рећи, затворена у четири домаћа зида. У кући је било увек доста посла, а остало време требало је употребити на спремање спреме. Велики сандуци пуњени су белим платном и пешкирима, што су их девојке изаткале; чарапама које су вредни прсти плели за свадбене дарове и бошчалуке; па често и лепим шареним ћилимовима који су у кући рађени за њен нов дом. Дани женског детета пролазили су једнолико. До подне у раду по кући, а после подне за разбојем или ђерђевом уз свакодневни разговор о породици и суседима. Та једноликост и скученост живота није могла утицати баш повољно на развијање младих женских душа. Женско дете нерадо се пуштало да само изиђе из куће. Требало је чекати неки празник, славу или рођендан неке рођаке или другарице, па да се добије дозвола да се оде у посету, и то, врло често, само у пратњи мајчиној. Радним даном изаћи у

Женски Покрет