Ženski pokret
само, што је и жена племића била својина свога мужа, а не друг његов и равна њему. Али проста жена је то исто у односу према оцу, мужу па и брату и др. мушкарцу од кога зависи, па је тек онда с њима била роб господару на чијем су имању. То је тај средњовековни однос између нижих и виших, и жена је увек сматрана и третирана нижом и од најнижег мушкарца. Западни утицај огледа се у целокупном начину живота Хрвата и Словенаца, код првих утицај Маџара непосредно, и Немаца и Италијана посредно, код Словенаца утицај Немаца потпуно и непосредно. Хрватско племство постаје у 13. веку, после уније с Маџарима, и отада се развија и ту феудални систем, имали су, према томе, и жену кмета и властелинку. Прва је и овде бесправна као муж јој у односу према господи, али је она бесправна и у односу према мужу, брату или оцу. Племићка такође зависи од рођака мушкарца, али и ужива све привилегије жене опеване трубадурима, а то је чешће живот без рада и примање мушкарчеве ласке и галантерије. Али није био редак случај да су и оне праве домаћице које целим газдинством управљају, како ћемо видети доцније. У овом случају је првобитни патриархални утицај а и он је био јак, како ћe нам показати 18. век. Вера и ту игра важну улогу, као и на западу у то време. Словеначка је потпуно под утицајем Немаца. Њено племство се постепено повећава, орођавањем или силом најпре, а затим и начином живота, док не престане бити словеначко. Са женом је исти случај ту, а и у нижим друштвеним редовима превладава немачки утицај тако, да осим језика и свести да су друго од Немаца, разлике нема у начину живота. Што иначе нема никаквих непосредних доказа сада о положају хрватске и словеначке жене из тог времена узрок је, што се то питање до сад није дубље посебно обрађивало, већ се обично почимало Дубровчанком Зузорић!? Из 16-ог века и преко Јелене и Катарине Зрински и Франкопана прелазило на 19 век код Хрвата, осим примедаба успут, а Словенке се пре 19. века у опште не истичу. На истоку имамо најпре Византију која утиче на наш живот, а доцније Турке. У Византији положај жене је друкчији, али није бољи од онога на западу. И ту су жене у средњем веку и у харему. То не траје целог средњег века као код Турака, али је нама довољан факат да је харема и тамо било. Затим, Виззнтиска књижевност се прилично бавила женом, али у главном
4
О нашој жени
141