Ženski pokret

razumevanjem strasti i nježnosti čovečje duše, ostala je u idejama koje znače napredak, vrlo konservativna. Drukčija je Ellen Кеу. Ona je bila tražilac nove zemlje, borac za pravednost , i slobodu, tumač misli i osećanja onih, koji ne mogu uspeti da ih čuje svet. Spoljni život Elen Кеу-jeve protekao je u mirnoj, pravoj liniji, bez mnogih promena. Bila je prvo učiteljica. Od god. 1883. dalje predala je se potpuno javnome radu: pisala i predavala je. Te godine imala je prva predavanja u radničkom institutu u Stockholmu. Idućih godina je napisala više dela, koja još nisu raspravljala žensko pitanje, kao „Kako nastaju reakcije“, „Slike iz švedske prošlosti", biografije „Ernst Ahlgren" pseudonim za pisateljku Viktoriju Benedictsonovu (1889), „А. Šarlota Leffler" (1893), „Almquist“ (1897). U borbu za prava žene i dece stupila je septembra god. 1895. s predavanjem u Kodanju, u kojem je iznela prvi put svoje principe o ženskom pitanju. Te principe je obradila zatira opširnije u knjizi „Zloupotrebljena ženina snaga“ (1896). Njene ideje izazvale su medju ortodoksnim, ekstremnim feminiskinjama oštre proteste, jer je ona tražila zakonsku zaštitu materinstva. Ova ideja proteže se od sad kroz sva njena dela, branila ju je uporno,, strasno. Svojim protivnicima odgovorila je s novim delom još iste godine „Psihologija žene i ženska logika“, u kojem opet odbija zahtev da se da slobodan pristup ženi u sva muška zvanja Posle te bure odmorila se je te je napisala „Eseje“ (1898), gde raspravlja raznovrsne probleme kao „Ženin moral, Žena budućnosti, Tišina„ Hrabrost“ itd., i putopis „U Finskoj i Ruskoj“. Dve godine docnije, 1900., izdaje studiju o engleskoj pesnici Elizabeti BarettBrowning (koja je napisala među drugim i „Sonnets from the Portuguese", večito lepu pesmu ljubavi, „gde se pretopi svakodnevnost i večitost i prečisti sveljudsko u nadosobno“) i njenom mužu Robertu Browningu. Iste godine je izašlo jedno između njenih пајboljih dela, „Stoleće deteta", koje je upoznalo ceo kulturni svet sa Ellen Key-jevom. Iduće tri godine napisala je još dve stvari, koje su opet izazvale proteste i divljenje, i to „Retki i mnogi“„ gde raspravlja o Nietschejevom individualizmu i ideji socijalizma„ te „O ljubavi i braku“. Poslednje njeno veće delo, koje je izašlo u nemačkom originalu u Buberovoj zbirki „Družba“ je „Ženski Pokret“ (preveden na srpski 1924). Od god. 1905. dalje predavala je i po raznim mestima Nemačke i Austrije, naročito po kulturnim organizacijama socijali-stičkog radeništva. Dela Ellen Кеу-jeve kao dokumenti njenog duševnog života

148

Женски Покрет

5