Ženski pokret

su najveći kontrast jednostavnoga toka njenog spoljneg života. U unutrašnjosti živela je mnogostruki život. Isto tako kao što je razumevala mislenost deteta, isto tako je razumevala mislenost omladine, žene i majke. Njihove težnje tumačila je kao svoje s jedinom željom da njihova okolina ne stupa tupo mimo i preko njih. Njena dela nemaju filozofske jasnoće, objektivnosti i bistroumnosti, nego ponikla su sva iz osećanja, subjektivna su i kažu da posmatra mnoga pitanja iz područja feminizma sve više kao probleme individualnog oblikovanja života nego kao socijalne probleme. Samo njeno delo o „Ženskom pokretu" pisano je objektivno, mnogo jasnije i s jačim ocrtavanjem socijalne strane problema. lako su njena dela vrlo subjektivna, ipak ne gube vrednosti za razumevanje pitanja, koja raspravljaju, jer su puna finih primedaba i zaključaka, što pokazuje samoniklost njenog shvatanja. Najodličnije mesto medju ženama zaslužuje Ellen Кеу po tome, što je napisala o materinstvu. Ona kaže: „Žena nije najveća vrednost naroda, nego majka. Ona je toliko vredan deo naroda da društvo, koje štiti materinske funkcije, potpomaže svoje vlastito najviše dobro. „Njeno uzvišeno shvaćanje materinstva bračno ili vanbračno, samo da mu je izvor prava i velika Ijubav joj je donelo najviše protivnika među onim feminiskinjama, koje poznaju samo abstraktno jednakost svugda, i među farisejskim moralistima, koji greše stoputa dnevno samo da očuvaju ~moral“ za spoljašni svet. A istodobno je baš s tim shvatanjem materinstva dobila najviše pristalica, pristalica iz redova onih, koji teže ka suncu. Ellen Кеу smatra materinstvo kao centralni problem života svake žene i kao centralni problem ženskoga pokreta. Na napade ekstremnih feminiskinja zbog njenog traženja zakonske zaštite materinstva, koje su postavljale suprotno nјој kao logičan zaključak jednakosti zahtev da mora žena svugda raditi bez saštite, odgovara Ellen Кеу: ...„svaki zahtev za jednakost, gde je priroda sama ostvarila nejednakost, izmeni se u zlostavljanje slabijeg dela. Jednakost nije uvek pravednost naprotiv, često je užasna nepravda. „Svoje mišljenje o zahtevima ženskoga pokreta s obzirom na materinstvo izrazila je ovako: „Jedini put, po kojem je moguće rešiti žensko pitanje u celosti je takvo socijalno preinačenje, u kome je zaštitno zakonodavstvo tvoran momenat. Egoizam, nagon za samoodržanje možda će najposle vođe društva naterati da će urediti svoje postupke sa socijalnih gledišta. Tada će postati žensko pitanje u istini čovečansko

5

ЕИеп Кеу

149