Ženski pokret

ност организма. Придолази још сунчање . при морској површини, гдје зрак садржи много ултраљубичастих зрака, које се рефлектирају од морске површине и остају у атмосфери, као и честице јода, брома и остале, које из мора исхлапљују. За то је сунчање при мору важно за лечење слабокрвних, рахитичних и скрофулозних. Наравски код слабијих и болесних морско купање мора бити кратко и само под паском лијечника, јер код преслабих може и шкодити. Најбитнији увјет исправном развоју читавог организма, а нарочито плућа је што дуље задржавање на чистом зраку у слободној природи. Свјесна гимнастика дубоког дисања, ма и за најкраће у слободној при роди обнавља нашу снагу и препорађа је. Баш за то што је зрак најосновнија храна, а његов састав увјет живота. Јер нагомилавање угљичне киселине у истрошеном зраку града од нормалног 0,03% на 5% доноси бол главе и несвијест, а при 20% наступа смрт. У нечистим људским центрима, гдје цвате индустрија има много прашине међу којима разних и заразних клица. У колико смо даље од насељених предјела на већим висинама или на слободној морској површини и број је клица све мањи, те у опће ишчезава, па су и ређа оболења и отпорнија плућа за сваку болест. Зрак делује још и преко температуре, јер у колико се организам боље привикне на хладнију температуру зрака, у толико је он заштићенији од свих болести и склоности к побољевању. Примитивном човјеку, који је излагао незаштићено тијело промјенама атмосфере, болести прехладе биле су непознате. Савремени човјек омекопућен кућом и одијелом постао је за Њих нарочито осетљив. Ту превелику осетљивост спречава постепено отврђивање и привикавање коже редовитом упорабом хладне воде, зрака и масаже. К дјеловању планинског оштријег зрака или приморског блажег долазе лековита својства тих нарочитих клима. Осим тих посебних предјела сваки кутић земље на кбјем живимо садржи и сунца и зрака и воде и довољно је да их рационално искористимо, па да постигнемо најбоље резултате. Важност тих фактора истакао је професор Д-р Маркозе из Минхена у познатим рјечима: Сваком је човеку потребно бар једно водено купање недељо и бар једно зрачно купање дневно. За жену је посебно важно схватање дјеловање природе, јер она има да дјетету за рана усади у душу љубав и разумијевање користи природних фактора за правилан развој. Уз споменуто придолази још слободно кретање и вјежба на отворећом пољу, за то, јер они појачавају дисање, колање крви и пробаву,

па увјетује усправан ход, отпорност, љепоту и здравље. Наравски, да свака гимнастика мора имати обзира са грађом и пропорцијама женина тјела. Код ње су удови краћи, тијело дуже, леђа ужа, а бокови шири, него ли у мушкарца. Жена је релативно мања и лако се замара, па тешка гимнастика као и напоран тјелесни рад увјетује брже старање и изобличавање. Ради физиолошке њене функције треба нарочиту пажњу посветити развоју бокова, трбушних мишића и бочног дијела кичме, јер трудноћа поставља велике захтјеве на мишиће и колање крви бочног дијела. Осим тога и периодични сполни појави жене захтијевају најозбиљнију пажњу и свако устезање од вјежбе. Природним физичким одгојем нестаје код жена свих младеначких форма слабокрвности (chloroza), мјесечних боли психичких увјетованих, боли леђа, па све неправилности колања крви (varice) и столице. Лаганим јачањем трбушних мишића олакшане су и све физиолошке фукције, као трудноћа, јер трбушни мишићи чврсто држе плод и олакшавају пород. Сви споменути физикални фактори природе и слободне гимнастике повољно дјелује на мијену ствари и психичког ведријег и радоснијег расположења. Нестаје болести живаца, а редовите јутарње вјежбе уз зрачно сунчање и водено купање враћају тијелу радост над сваким даном. Спојимо ли још негу коже, коју савремени цивилизовани људи штетно занемарују, док јој ориент од вајкада даје пуну важност т. ј. масаже, фротирање, па дубоке вјежбе дисања на отвореном ваздуху, организам је тим животом освјежен и препорођен. Савременој жени је узор тјелесне љепоте виткост и обла чврстоћа форма тијела примитивних жена, које ни пород не квари, (немају striae gravidarum). За то и њеном тијелу, укрућеном цивилизованим животом, треба опет омогућити ишчезли еластицитет мишица. Физиолошка потреба слободних покрета на отвореном пољу дубоко је засађена у души сваког појединца, па за то скаутизам и планинарство налазе толико присташа у савременом нараштају. Тим смером, као једино исправним, јер спаја дјеловање природе и вјежбе, мора поћи сваки покрет физичког одгоја, хоће ли да постигне и паралелан етички развој, који пружа само природа, а никад ни најљепша вјежба у затвореном простору. Нарочито жена, чији је дух осјетљивији на љепоту и њежнији по састоју јаче запажа ту потребу. За то и савремена гимнастика и лака атлетика полазе стопама старе Хеладе. Прешавши неплодно доба, кад су и жене вјежбале на справама или укрућене мушке вјежбе, оне се данас

враћају исконским, слободним, меканим покретима ритмике, јер она једино омогућава паралелно хармонију, снагу и љепоту појединца. Савремени одгој треба да тај нагон слободним лебдећим кретњама развије до идеалне хармоније тијела и духа. Већ 1807 г. Песталоци заговара културу тијела младежи као потребу одгоја, а касније се она све јаче и потпуније развија. Од Лингове шведске физиолошке гимнастике, која посвећује важност исправљању гријешака кичме, преко Данца Ниелс Букха па Милера, Доре Менцлер, до познате америчке лијечнице Бес Менседиек, која практично искоришћује и исправља свакодневне кретње прешла је савремена гимнастика цијели степен развоја и разног схватања. Основни темељ савремене гимнастике почива на свијесној млохавости мишића, која једина може да спасе цивилизованог човјека од грчевитих, нервозних, оштрих покрета, којима троши живце и тијело. За то, јер у млохавим мишићима, оном угодном осјећају лабавости, кад уморни легнемо у кревет, попушта тонус мишића и грч живаца, па крвни судови ослобођени притиска боље теку, доносе више крви и уморне мишиће, освјежавају их и јачају. Од Делсарте (+ 1871 г. у Паризу), који је први истакао важност измијењивања млохавих и свијесних, оштријих кретања, па до најновијих система вјежба, то је главни основ савремене гимнастике. За жену је нарочито важно вјежбање млохавости, јер даје мишићима природну отпорност и растежљивост, која олакшава њене физиолошке функције, док је код гимнастичарка старе школе укрућивања мишића пород био знатно отешћан. Уз споменуту млохавост кретања Жак Далкрозе, као први основатељ ритмичке гимнастике у ширем смислу, доноси појам музичког ритма. Музика даје облик кретњама, а тијело се покорава импресијама духа. У својој школи Хелерауе код Дресдена спаја љепоту музичких кретња са љепотом природе, јер су вјежбе као и код већине осталих ритмичких школа извађане у слободном простору. У лаганим хитонима, на тратини под дјеловањем природне ведрине, свијетла, зеленила и музике та ритмика била је близу осјећају хеленске вјечне младости и трајног прољећа, који у нашој старој цивилизацији ишчезава. Рудолф Боде иде још даље. За њега је исконска слободна кретња, коју треба из тијела извабити најглавнија, а музика може евентуално само да прати те покрете и она није битна. Вјежбом замаха цијелог тијела (Schvvung - Obung) и борбом с равнотежом у разном полупадању треба опет оживети слободне детињске покрете, које ми одрасли лошим одгојем губимо.

Ритмус по Боде-у потјече од грчког geo = тећи т. ј. трајни, лебдећи покрет, који се постепено увијек развија, а не извјесна ограничена кретња; Јер према Хераклиту (V вијек пр. Христа) ndvta ј« = све тече, све се мијења и у природном ритму свемира свака кретња само увјетује, нове. Треба опет наш извјештачени живот приближити импулсу природе, свемоћном ритму космоса, који се још налази у неисквареном тијелу детета. Дух и тијело су једно, па је и њихов ритам заједнички под јаким упливом природе. То ће нас приближити инстинктивној радости живота примитивних људи, развит све oсeбине тијела и духа, који прилазе умјетничком изразу, и најдубљих наших снага. И ако је Бодеово дубоко филозофско поимање ритмичког физичког одгоја ближе приступачно само онима, који га схватају интуицијом или му се приближе културом, оно остаје ипак садањи задњи циљ физиолошког, хармоничног и етичког развоја. Његово схватање важно је за жену, јер је она од природе приемљива за умјетнички израз у животу, којег је савременост често лишава. Ритмичка гимнастика je њена домена, јер мекше женино тијело није искварено напорним радом и ближе је њеним увјетима. Да рекапитулирамо. Жена је зачетница и одгајатељица нових покољења, па је њој најнужнији исправан појам природног физичког одгоја. За правилан душевни и тјелесни развој потребна је уска веза с природом уз деловање свијетла, зрака, воде и слободног кретања. У схватању и осјећању свемира, његовог природног ритма, који живи дубоко у нашој нутрини, те потребује свјесно буђење, налази се пуг правилном одгоју савремене жене и њен исправан одгој бољих и срећнијих покољења. Сплит

Д-р Смиљана Милачић

малан. Оно што средства једне породице не могу себи дозволити, удружен велики број може имати без нарочитог напрезања. На пр. мање сале за приватне скупове, где свака породица може организовати своја примања или породичне свечаности; на тај се начин стан своди само на најпотребнија оделења за становање, а сва оделења за репрезентацију су општа. Једна од најважнијих тачака овога система је општи ресторан, који је помоћу домаћег телефона и дизалица везан за сваки стан, те на тај начин директно и врло просто снабдева породице топлим обедом у своме стану. Ово је нарочито важно, јер је кујна та која највише везује жену да робује само кући. Колико једно справљање обеда, и за најмању породицу, жену упосли, то само нама женама може бити довољно јасно, и замислите да такав посао врши свака кућа понаособ, па макар имала свега два три члана. Тиме је жена већ потпуно ангажована и одстрањена од сваког интелигентнијег посла, јер је сва апсорбована послом који може вршити и једно биће мањкх интелектуалних способности. Па зар није чудно, да у данашњем веку кад се све рационализира и где је увек најважније да се један посао исплати т. ј. рентира данас

употребити једну интелигентну жену способну за послове много више и корисније да ради оно што могу да врше створења ниже способности, која ће то, узгред да напоменем, вршити можда чак и боље, јер ће им то бити једина и специална професија којој се искључиво посвећују. Дакле, да би и тај посао предавањем у руке професионалном раднику, био рентабилан, јасно је да тог радника не може да користи само неколико чланова једне скромне породице, треба да се удруже њих много више да би се тај посао могао рентирати т. ј. да буде чак и јевтинији него кад га свака домаћица ради понаособ. Тиме смо, прво, ослободили интелигентну жену и упутили је на свој други прави посао; затим, створили смо професионалног радника који ће бити боље награђен, јер је боље искоришћен те и њега тиме подигли. У згради постоји још и друга важна чињеница, то је општа послуга. Организована је екипа соба* рица и остале послуге под управом економата, која осигурава услугу и чишћење станова у дане и часове одређене од сопственика закупаца. Помоћу раније поменутих техничких справа рад у једној овако модерној кући јако је олакшан те једно лице може узети на себе много

већи број оделења за успрему, него што би то била оделења једне породице и тако на тај начин уоштавајући послугу чинимо да она послуга буде боље награђена и да је може користити и онај који је само лично за себе не би могао држати. Ово је што се тиче чисто материалног дела живота. Да пређемо сада на оделења која доприносе да и други део човечијег живота буде задовољен. У згради постоји читаоница где сваки становник зграде може добити све новине, часописе, илустрације и остале књиге; затим салон за конверсацију где укућани долазе на разговоре те на тај начин понекад проведу пријатно своје слободно време; затим гимнастичке сале где се деца и одрасли развијају телесно; биоскопска сала и сале за свечаности где свака фамилија понаособ може организовати своје примање или породичне свечаности. Свима је познато колико се у случајевима породичних свечаности има незгода кад се нема неко веће оделење за пријем гостију, а данас је то тешко и имати. А све ће бити теже и теже, јер је збиља и немогуће да једна скромна породица може да има на расположењу једно тако велико оде* лење које ће употребити можда свега неколико пута годишње. Поред ку-

патила чисто хигиенских којих има сваки стан понаособ, постоји и једна врло велика писцина басен за пливање са топлом водом која стално кружи кроз филтрове и на тај начин снабдева басен топлом кристално чистом водом уз минималну потрошњу горива. У самом купалишту температура је подешена за свако доба годишње. Простор око писцине пружа могућност посматрачима да уживају у овом лепом спорту. На врху грађевине на 50 m. висине смештен је летњн ресторан са салоном за чај и перголом са лепим изгледом где се долази директном дизалицом. У засебној згради смештене су гараже у спратовима за смештај 150 аутомобила, на тераси исте зграде направљено је игралиште за тенис; у подрумима оделења за оставу и модерне перионице и сушионице за рубље. Најзад није се заборавило ни за случај смрти кога укућана, те је предвиђена мртвачница која је скривеном дизалицом у вези са капелом у којој покојник остаје до погреба. Број фамилија који се може овде сместити је 180; пошто he ту бити већи број породица које неће имати своје личне послуге већ општу, предвиђено је ради лакшег снабде-

Друштво Народа

У немачкој ревији „Die Frau“ : (Жена) написала је позната феминисткиња Dr Gertrud Bäumer чланак „Биланс Друштва Народа". Пре свега се обзире на једну изјаву енглеског писца Бернарда Шоа, коју је он објавио у једном великом енглеском листу. Он говори о утисцима, које је однео са последњег заседања Друштва Народа. Изјава Бернарда Шоа је донекле позитивна, донекле негативна и прилично јасно слика рад Друштва Народа. Шо каже: сви говори су бесплодно фарисејство, шупљи као честитке на божићним картама и велики хумбуг. Ипак је дало Друштво Народа по другој страни некаку основу за заједнички политички

Страна 4

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ“

Број 1 и 2