Ženski pokret

1 je, no upravo zato što bih htjela što objektivnije dati svoj sud o današnjoj djevojci, ne mogu, a da ne kažem da nije samo na njoj sva krivnja. Kao što je onaj prvi tip bio prikazan suviše lijepim, možda je ovaj suviše ružan. Dabome, nijesu sve takove, ali ima ih. Mnoge nijesu zle, samo su strašno površne. Mnoge pak i rade, ali samo zato, što imaju jak osjećaj dužnosti, no od toga neće nikad niko imati koristi. Mogu steći i sposobnosti, no ne znaju ih upotrijebiti, mnogo puta i ne misle da bi ih mogle upotrijebiti, jer drže da je dosta ako izvrše svoje dužnosti. Kad pak jednom svrše školu, zaboraviće sve što su naučile i živjeće kao svaka druga žena s manjom naobrazbom, a glavni će im cilj biti ipak udaja. Takovima škola ne koristi mnogo, ne dignu se mnogo više od žena koje su živjele prije emancipacije. Pače, bilo je prije žena koje su znale steći veliki ugled, ne samo, možda, po položaju svoga muža, već i po svojoj vrijednosti. One su već onda bile emancipirane, a nijesu ni mislile na to. Mnogi govore sada na osnovu toga da je žena s pravim sposobnostima znala steći uvijek pravo mjesto, a sada da bi htjeli dići i mnoge koje ne vrijede. Jest, istina je da sada govore o emancipaciji i

zvane i nezvane i da ima vrlo mnogo žena koje ne služe na čast svome spolu, no mora se uočiti da dosad žena nije imala prilike da mnogo toga nauči, pa je prva reakcija malo čudna. To se osobito vidi u razvitku, kod mladeži. Držim da još i sada, iako nam je jedna generacija već otvorila put, nema jednoga stalnoga, pravoga tipa moderne djevojke. Zato je i ovaj moj referat tako šaren i necjelovit, jer mi se čini da smo još uvijek u nekome traženju, nijesmo našle pravoga izražaja. Svaka je drugačije shvatila svoj položaj. Jedna se bavi više time da to riješi, druga manje, no vrijeme će donijeti rješenje i toga pitanja. Na nama ostaje da učimo i radimo, ta radi se o nama. U nas ima mnogo sile, pokažimo da ne znamo mladost upotrijebiti samo na zabave, već i na ozbiljnije i vrijedne stvari. Dokažimo da smo vrijedne nade koju u nas stavljaju stariji koji su nam s mnogo truda prikazali ovu slobodu koju imamo, a time ćemo pridobiti i one, koji su sada protiv nas. Dokažimo to djelima, a ne riječima, djela će sama govoriti.

Ivana Car,

VII razred I ženske realne gimnazije u Zagrebu

KNJIŽEVNOST DR EDNÉE CHARRIER: „L’EVOLUTION INTELLECTUELLE FEMININE"

V tem obsežnem delu je avtorica skušala zbrati in urediti obširni materijal o razvoju ženske inteligence, o ženskih študijah in o uspehih žene o intelektualnih poklicih poslednjih stoletij. Knjiga je razdeljena na dva dela: L Duševni razvoj žene. II. Žena v intelektualnih poklicih na Francoskem in po vsem svetu. Pisateljica razgrinja velezanimivo sliko iz feminističnega območja: postopni napredek in neumorno prizadevanje, podjetnost in vztrajno borbo za ženino pravo na izobrazbo. Kako čudno se danes sliši, da se je morala žena boriti ne samo za pravico v politiki nego tudi za »pravico do izobraževanja« Kakor da bi bila človeška družba ponižana in oškodovana, če bi imela žena-mati v tej družbi enako izobrazbo kakor mož. In vendar, koliko zaprek in sporov je morala preiti žena na Francoskem in pri vseh drugih narodih, da je prišla do svojega cilja. Predno preide pisateljica k opisovanju tega boja za izobrazbo, se na kratko ozre v stari in srednji vek in dokaže strokovnjaško in na stvarnih primerih, kako so bile že v tistih časih žene razumsko enake možem. Potem opisuje razvoj ženskega šolstva na Francoskem, boj feministk in napredne javnosti za ženski študij na srednjih in visokih šolah,

ovire, katere jim je delala vlada itd. Vse pa pojasnjuje s točnimi statiskami. Zanimivo je, kako se je godilo prvim francoskim študentkam na univerzi. K predavanjem so hodile samo v spremstvu roditeljev, sorodnikov ali vzgojiteljic. Dekan je vsaki novi študentki pojasnil, kako se mora vesti do svojih gospodov tovarišev. Prostor za dijakinje je bil takoj poleg profesorjev ali to ni bila nikaka zapreka dijakom, da bi ne bili sprejemali svojih tovarišic s ptičjim krikom, ne metali nanje gnilih jabolk itd. L. 1892 so na Sorbonni letela preko ženskih klopi gnila jajca, študenti so počeli grozne škandale: cepetali so, divje rjoveli, peli nesramne pesmi, se grohotali, da je moral profesor prekiniti predavanje... samo zato, ker je prihajalo vedno več žen na Sorbonno... Pisateljica popisuje tudi borbo za žensko izobrazbo pri drugih narodih na podlagi feministične in strokovne literature: o slovanskih ženah pa piše na podlagi letnih društvenih poročil ali po podatkih, ki jih je dobila od Internacionalne Unije akademsko izobraženih žen. Čeprav je zadnji del knjige samo fragmentaričen, govori vendar o ženskem visokem študiju po vsem svetu, o naporih in zaprekah, katere je bilo treba premagati. Na koncu knjige

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ЈУНИ, 1932