Ženski pokret
je за редукције и борбу за одбрану жениног права на рад, јер право на: рад без могућности рада је илузорно. * * * Из извештаја управе, који је поднела Милена Атанацковић, доносимо следеће: „Начин рада Женски покрет у току прошле године није променио. Поред редовних седница одржано је у току године седам ширих. састанака са дискусијом за редовне чланице и три јавне конференције. Састанци су, били следећи: 1. О животу и раду Розе Мајредер говорила је др. Мила Обрадовић. 2. О женином раду за добро човечанства говорила је г-ђа Анђа Христић. 3. 0 проблему незапослености говорила је г-ђа Алојзија Штеби. 4. О реглементацији проституције говорила је г-ђа Вера Кићевац. 5. О законској заштити жене раднице говорила је г-ђа Милена Атанацковић. 6. О новом закону о радњама говорила је г-ђа Милица Влајић. 7. О положају жене у брачном и породичном праву у неунифицираном законодавству наше земље д-р Анка Гођевац. Јавне конференције су биле следеће: Секретар Интернационалне аболиционистичке лиге из Женеве, г. Релфс говорио je о потреби аболиције; г-ђа др. Јулка ХлапецЂорђевић из Прага је говорила о „Суштини феминизма" и г-ђа др. Анка Гођевац реферисала je о раду III Балканске конференције. Сви састанци и конференције били су врло добро посећени и увек је после реферата била жива дискусија, Желећи да дођемо у контакт са раденицама које нису у могућности да редовно прате ше састанке и предавања, Женски покрет је организовао неколико хигијенских предавања за њих, Предавања је одржала г-ђа др. Рашковић, и то два у Женском радничком склоништу, једно у платнари г. Илића и једно у фабрици трикотаже. Предавања г-ђе др. Рашковић имала су веома леп успех. Сходно нашем програму који нам налаже најшире просвећивање жене, управа је одлучила да организује изложбу југословенске дечје књижевности. Ова изложба треба да обухвати све оно, што вреди у целокупној нашoj дечјој и омладинској књижевности од првих почетака до данас полажући тежиште на савремену продукцију дечјих књига. Изложби је циљ да да потстицаја за даља
стварања« и према томе је тек база за будући темељан рад ; око моралног, интелектуалног, социјалног и естетског васпитања нових генерација. Много напора je уложено у овај рад, и марта месеца ћe се моћи отворити ова изложба. За време изложбе биће неколико дечјих уметничких приређивања за децу и одрасле, неколико предавања (о дечјој књижевности и естетском васпитању омладине). За изложбу биће издата брошура са списком препоручљивих књига, која ћe моћи послужити васпитачима омладине -- родитељима и наставницима као путоказ за добру дечју литературу. За издавање ове брошуре Женски покрет је добио сарадњу Подмлатка црвеног крста, који ћe материјално помоћи издање. Да би могао овај велики задатак да што боље обави, одазвали су се за сарадњу Удружење универзитетски образованих жена у Београду, Женски покрет у Љубљани и Друштво за унапређење дечје књижевности у Загребу, на чему им и овом приликом срдачно захваљујемо. Управа je током године извршила следеће интервенције: Већ у више махова достављано нам је, да у Општини града Београда одбијају да приме потписе жена, па чак и жена државних и општинских чиновника, као јединственика на уверењима која су потребна за општинске исправе. Стога је Женски покрет уложио протест код претседништва Бесградске општине, али није постигнут никакав резултат, јер смо добили одговор, да до год се не промени грађански законик, општина ћe одбијати потписе жена, као јемственика. Једна илустрација више о аномалији и потчињености наше жене пред законом. У другом случају, када је изашао Устав православне цркве, опет се указала стара неправда према жени, јер Устав православне цркве жени није признао никакво право учествовања у управи црквених општина. Сматрајући да је жена увек била најјачи стуб у раду цркве, Женски покрет је код Његове Светости Патријарха изјавио жаљење на такве одредбе новог црквеног Устава, и изложио своје гледиште у жељи да се измена учини у корист учешћа жена у раду црквених општина. Наишли смо на разумевање и добили повољно обећање за скору измену у смирлу наших захтева. У овом закону за средње школе мешовитих класа, дата је могућност Министру просвете да може одређивати број женске деце према
22
ЖЕНСКИ ПОКРЕТ
УАР, 1933