Ženski pokret

броју мушке деце за пријем у један разред. Женски покрет је предао претставку, да се ни у ком случају при овом одлучивању не би смело гледати на пол пријављених ђака, већ само на успех, који су до тада у школи показали. За сада нисмо имали у примени ове одредбе никаквих неповољних последица за женску децу, и надајмо се да их ни у будуће. нећемо имати. Када је поднет парламенту пројекат закона о општинама, Женски покрет је упутио претстваку одбору за претрес овога закона сд предлозима социјалне садржине, и то: Затражено је да се у предвиђеним општинским домовима морају резервисати нарочите одаје за малолетне притворенике, да се не би затварали са одраслима. Друго смо тражили да законом разведена жена, или у случају поништења брака, има право да бира припадништво општини, у којој је била као удата, или којој je припадала пре удаје. Треће смо захтевали да стоји нарочито заглавље у коме ће се изложити социјалне дужности општине, тако да те социјалне дужности буду јасније истакнуте. Поред већ предвиђених социјалних дужности општина у пројекту, Женски покрет је захтевао да се унесу и ова два параграфа: Дужност је општина да се свестрано брину за децу и младеж оних родитеља, који то нису сами у стању да чине. Ово збрињавање деце састоји се из издржавања напуштене и незбринуте деце било код родитеља, хранитеља или у домовима; издржавање у лечилиштима или болницама; помоћ за школовање у основној школи или занатима. Ову помоћ морају општине пружити и деци родитеља, који су припадници друге општине, ако се у невољи затекну а уз право накнаде од стране завичајне општине. Друго, да се неизоставно стави у дужност општинама да раде на сузбијању алкохолизма, прма уредби, коју би прописала бановинска већа, а пр саслушању организација, које се баве сузбијањем алкохола. Исто чако да се тражи забрана точења пића пет дана пре избора. На крају смо тражили да буде обавезно за све општине да осигурају пензије својим службеницима, како би, материјално обозбеђени, могли да се што боље и савесније посвете повереном им раду., и да Се изради уредба о пензији, базирана на годинама службе и висини плате службеника. као и код државних чиновника. Главне акције, које смо повели преко Алијансе женских покрета а у заједици ca Ј. ж. с. и У. у. о. ж. су следеће: наша стара борба за

постављање жена за директоре женских средњих школа продужена je сa истом енергијом и у овој години. Наша акција je била још у толико јача, што је остало неколико женских гимназија са празним директорским местима у н ашим већим центрима као Бeoграду , Загребу, Сплиту, Крагујевцу итд. Наши напори су били велики, а резултати и овога пута стварно мали. Ипак можемо са задовољством забележити да је у овој години постављена прва жена за директора у једној београдској гимназији, да је такође jедна загребачка гимназија добила жену за вршиоца дужности директора, и да је после наших веома енергичних настојања сва вероватноћа да ће се на то место она и утврдити. Друга акција је била у циљу да сењ предложи начин, у заједници са Ј. ж. c. а преко А. ж. п., како би последице тешке кризе и наглог смањења државног буџета оставиле што мање тешког трага на породични живот и децу. Сви предлози скупљени у мемморандуму предати су меродавним факторима и главни захтеви су били следећи: 1) да се нарочитим фондом осигурају кредити ванn државног буџета за рад на заштити деце и омладине; 2) да се у случају редуцирања, државиих средњих школа омогући општинама и бановинама отварање стручних школа; 3) да се укину специјалне награде државним чиновницима као хонорари за израду законских нацрта, правилника и.т.д.; 4) редукција, која се намерава извршити, да буде обављена по нарочитом систему. Редукција државних чиновника је ове године нарочито погодила просветне раднике. Укупно је било редуцираних 600 наставника и наставница, од којих је било око 220 жена. По томе се види да редукција апсолутно није била уперена ни на удате ни на неудате жене, као што се пре доношења буџета aлapмирала јавност. Али, треба нагласити да је редукција, била спроведена несистематски и да је било учињених много неправди. Стога је Женски покрет подузео норе акције, и то: професорскоме је конгресу био упутио писмо сa конкретним предлозима, који су били и примљени. Предлози су били објављени у нашем листу. У Министарству просвете cмо интервенисали да се грубе неправде поправе приликом добивања нових кредита за плате. Г. Министар. просвете нам је и усмено и писмено изјавио да ћe о нашим захтевима нарочито водити рачуна. Са Ж. п. смо увек били у вези преко А. ж. п., али смо још нарочито везу: одржавали са

ФЕБРУАР, 1933

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ