Ženski pokret
Ж. п. у Скопљу. Приликом скупштине Скопљанског покрета, делегат наш је била г-ђа Дедијер. Октобра прошле године одржан је састанак са чланицама Ж. п. у Скопљу, коме су присуствовали наши делегати г-ђе Анђа Христић и М. Атанацковић, и говорено je о заједничком раду и програму Ж. п. Том приликом г-ђа Христић је одржала у Скопљу и веома успело предавање о улози жене у друштву. Наши напори да успоставимо рад Ж. п. у Крагујевцу, до сада нису имали повољног резултата, али се надамо да ћемо то моћи у току ове године учинити. Одржавање Женског клуба, у току ове године, изазвало је нарочите тешкоће због материјалних сретстава, које смо такође могли у мањем обиму прибавити, што је сасвим разумљиво услед настале кризе. Кроз Клуб je пролазио већи број феминисткиња из земље и иностранства. Тако смо у клубу примили све оне странкиње, које су желеле упознати се са радом наших феминисткиња. Од нарочито
истакнутих пролазница странкиња, да напоменемо да смо у току ове године имале као гошће у Клубу познату американску економичарку г-ђу Рос Брајер и г-ђу д-р Киркову, веома истакнуту бугарску феминисткињу. У просторијама Клуба одржана су за друштвене чланове четири курса за кројење и шивење хаљина. На курсевима је било 138 ученица. Курсевима је руководила управна чланица г-ђа Софија Јовичић, а клубом је руководила г-ђа Рерих. Затим су били предложени скупштини извештаји благајне и надзорног одбора. У дебати о извештају управе учествовало је више чланица и гостију, које су се углавном задржале на питању тражења права гласа. Већина је била сагласна са поступком управе да се није повела акција за добијање права гласа и сви извештаји су били одобрени. После тога скупштина је примила предложену измену правила и акламацијом изабрала нову управу.
„Krvava Internacionala"
Lord Cecil je imenoval s skupnim imenom „Krvava internacionala’’ vse one tajne sile, ki po celom svetu brezvestno pripravljajo nove vojne. V te tajne sile je posvetila danska žurnalistinja Ellen Hrup in v daljši razpravi v listu „Politiken” od 10 decembra 1932 leta piše med ostalim tudi sledeče: „Kjer ni dovoljna agitacija po časopisih, tamkaj se umešajo naravnost v politiko držav posebni agenti. Kdo se ne spominja „mističnega Bazila Zaharova”, ki je n. pr. poizkušal združiti Francosko in Angleško za vojno proti Turčiji. Potem oni William Shearer, ki je preprečil leta 1927 ugovor velikih sil glede zmanjšanja naoroižitve ne morju. Ali Sir Deterding, ki je, igral nevidljivo ulogo v intrigah proti Rusiji in hotel isiliti vojno proti nji. Vojna industrija se je spričo konference za
razorožitev in propagande za mir združila in izmed nje ni nobene konkurence. Ako pomislimo, da se izda dnevno na celem svetu 40 miljonov zlatih mark za vojni materijal, potem si lahko predstavljamo njen vpliv. Wilson je že leta 1918 zahteval, da se prepove vsem privatnim podjetjem izdelava orožja vseh vrst, a za državna podjetja je zahteval internacionalno kontrolo. Sedaj v času velike nezaposlenosti je agitacija za vojno industrijo posebno velika in naglaša se, da bi njena omejitev povečala brezposlenost, Kakšna prevara! Za te ogromne vsote bi mogli sezidati povsod stanovanja z moderno udobnostjo, a delavstvo bi dobilo prepotrebno delo. Kaj naj začne svet z vojnim materijalom? Posrečilo se je konstruirati plinsko bombo, ki uniči na mah velika mesta, tudi če jo izprožijo iz velike daljave. S to iznajdbo je postal ves vojni materijal staro železo”.
Žene i partijska politika
U pravnom odboru austrijskog parlamenta doživele su žene gorko razočarenje. Godinama se bore austrijske žene za izmenu § 144 krivičnog zakona kojim se strogo kazni nasilan pobačaj. One traže modernizacija te odredbe na taj način da se dozvoli pobačaj na osnovi zdrav-
stvenih, socijalnih i ekonomskih indikacija. Za vreme izborne kampanje ova odredba igra veliku ulogu, i svi kandidati obećavaju ženama da če se založiti za njihov zahtev da se ona izmeni. Kad sednu u parlamenat, zaboravljena su obećanja, žene i sva beda koja proizlazi iz § 144.
24
ЖЕНСКИ ПОКРЕТ
ФЕБРУАР, 1933