Ženski pokret
био тај рад и ма у каквом оделу ишао тај човек, у женском или мушком, он је просто човек, који ради известан рад и ништа више» значиле су читав преокрет у схватањима женског питања. Ово дело, које је до скора било најчитаније у Русији, било је од великог утицаја на формирање духова у феминистичком правцу. Руски приповедачи и романсијери, Писемски, Тургењев и Гончаров баве се са симпатијом новом женом која се у то доба све јаче изражава, а Писарев у критици њихових дела заступа идеју Чернишевског у погледу женског питања. 1 ) Све те лове, револуционарне тежње и правце имали су среће да виде на извору и да претрпе њихов утицај два наша човека који ћe бити иницијатори и поборници тога покрета код нас, Љубен Каравелов и Светозар Марковић. Beћ 1870 године јављају се оба у Младој Србадији, отвореној новој социјалној идеологији, са истим погледима на женско питање и са тежњом да га покрену и код нас. Каравелов је ту штампао своју приповетку Наказао је Бог, која је очигледно израз руске тенденциозне књижевности.*) Она је сва под утицајем поменутих руских писаца, највише Чернишевског. Приповетка је иначе психолошки слаба, али је значајна по томе што је то први покушај, да се кроз лепу књижевност пропагирају нове мисли. Светозар Марковић ушао је у овај часопис чланком: Је ли жена способна да буде равноправна са човеком? 3 ) То је у ствари допис из Цириха писан поводом промоције једне жене за доктора медицине на Циришком универзитету првом, отвореном женама. Професор тога факултета одржао је том приликом врло феминистички говор који je Светозар Марковић донео цео, пропративши га својим личним разматрањима о женском питању. Заблуду да жена човеку није равна по својим умним способностима разбио је овај случај каже он а после њега доћи ћe и други. Женски покрет нагло напредује и жена је већ освојила универзитет. И код нac je било покретано женско питање у Омладини, али је због њене опште пасивности занемарено. Поново су га покренуле жене које су и позване да раде на томе «да задобију своја човечанска права.» Али питање женског ослобођења није само питање жена, него опште друштвено питање од чијег решења зависи економски и морални преображај друштва. Једнаког обра
1) Женскiе типы въ романахъ и повѣстахъ. Писемскаго, Тургенева и Гончарова, Сочиненіа Д. И. Писарева, томъ 1. С. Петербургъ. 1897. 2 ) Млада Србадија, 1870, стр. 28, 84. 3 ) Млада Србадија, стр. 41, 88.
зовања, жена ћe тражити да се изједначи са мушкарцем и у грађанским и у политичким правима. Ово своје гледиште Марковић поткрепљује ауторитетом Џона Стуарта Мила, чије мисли о женском питању у ствари овде и заступа. Ипак, те за нас нове идеје, казане отворено и смело, са таквим убеђењем и таквом снагом, имале су готово јачину једног прогласа. Први пут се у српској јавности чуле савремене мисли о женском питању и његовој важности у друштвеном животу, и њих је изрекао човек који је био осведочен у победу феминизма. Највећи идеолог феминизма за Марковића је Џон Стуарт Мил својим делом The subjection of w omen. И руски еманципатори полазили су од Милових поставака изнетих у овом делу и на њима су заснивали своју тезу о феминизму. Милове идеје о еманципацији жена завладале су, тако рећи, руском омладином тога доба и Светозар Марковић, руски студент, формирао се тада као одушевљени присталица женског покрета. Као ученик циришког универзитета, усред слободоумне Швајцарске, он је своја феминистичка уверења само учврстио, јер је из другарских односа са руским студенткињама, којих је тада било доста, јасно увидео колико жена, и то баш словенска жена може да буде поуздан и озбиљан друг човеку у вишим човечанским тежњама. Чим јо у земљи отпочео да ради на кретању социјалних рефорама, он је одмах настојао да наш свет што пре упозна са идејама феминизма и мислио је да ћe се то најбоље учинити ако се преведе на српски само дело Џона Стуарта Мила. И превођење почиње исте године, прво делимично, затим у целини. Млада Србадија донела је један одломак из Милове књиге The subjection of women Жене, науке и вештине ¹), који je превео са енглеског неки В. Женско питање улази живље у јавност и интерес је за њега све јачи. Ускоро је изишао и превод целога Миловог дела Потчињеност женскиња (1871 г.) пошто је у више махова преко дневних листова излазио позив на претплату и том приликом наглашавана његова вредност. Meђy именима претплатника оштампаних уз књигу налази се велики број жена. Дело су превела «три београдска ђака» Илија Душманић, Раша Милошевић и Стојан (?) Протић, али њихових имена нема иа књизи. Предговор је написао Светозар Марковић, а самом делу додат је још и политички говор Брајта, једномишљеника Миловог у женском питању, и њихова имена оу на насловном листу поред имена писца. Превођењем овога дела које је пуно племенитих
1) Млада Србадија, 1870, стр. 428 —33.
92
ЖЕНСКИ ПОКРЕТ
СЕПТЕМБАР—ОКТОБАР 1933