Ženski pokret

Najviše se razlikuje ameriška žena domaćica od naše domaćice. Odmah se može konstatovati, da je Amerikanka u boljem položaju. Mi obično saznajemo iz dnevne štampe samo ekstravagance dolarskih princesa i filmskih diva, čujemo o njihovim kraljevskim dvorovima i skandaloznim rastavama i druge afere. O njima nećemo govoriti. To su šuplje zabave onih gornjih deset hiljada i među njima ne radi žena ni muškarac nista, nego im je čitav život ispunjen brigom kako da što upadljivije potroše svoj novac. Međutim gros ameriških žena čine vredne, jednostavne građanke čiji je život ispunjen sitnim brigama za kuću i decu. Samo su te brige u Americi mnogo jednostavnije. Iako u Americi samo najbogatiji mogu držati poslugu, dok obične građanske porodice u našem smislu reči kao žene trgovaca, liječnika i advokata, privatnih i državnih činovnika obično vode kućanstvo same, ipak nisu toliko opterećene kao naše domaćice. Mnogi tehnički izumi naročito svestrana upotreba elektrike u kuhanji, čišćenju i ogrevanju, zatim mogućnost, da se dobiva već napola priređene živežne namirnice,

drukčiji uređaj života, na pr. sve bolesti i porođaji obavljaju se u bolnici i napokon pomoć muškaraca u kućnim poslovima u mnogome olakšavaju dužnost domaćice. Amerikanke doduše vele da se u Evropi predobro misli o njihovim muževima i da oni samo u rjetkim slučajevima obavljaju zajedno sa Ženom kućanske poslove, ali ipak mora se priznati da Amerikanci često rade za naše pojmove nevjerovatne poslove: kuhaju, peru suđe, pospremaju itd. Ima o tome jedna zgodna duhovita pjesmica od amerikanskog pjesnika Morley-a, koja glasi: »Iako priznajem da sam molio da nađemo poslugu, ipak mislim da bi rado uvjek radio sve domaće poslove, samo da vidim njezin smešak, koji mi dobacuje preko opranog suda. Muškarac koji nikada u životu nije prao suđe sa svojom Ženom, taj ne zna što znači biti oženjen«. Takav položaj žene domaćice omogućuje joj da se više bavi i javnim životom. One su udružene u mnoge klubove, aktivno sudjeluju u socijalnom i kulturnom podizanju svoje zemlje.. Zagreb.

Dr. Angelina Mojić-Ivanović

БЕЛЕШКЕ

„Женски покрет" у Београду одржао je 17 априла добро пoceћeн састанак државних чиновница, па којем се дискутовало о последњим суровим одредбама владе о женама у државној служби. На крају је била примљена резолуција, која јс упућена меродавним факторима. 19 априла је одржало сличан састанак и Удружење универзитетски образованих жена. На том састанку је била примљена иста резолуција која je била примљена и на састанку Женског покрета.

»ženski pokret« u Zagrebu je izdao brošuru »Otpuštanje žena iz službe«, u kojoj su otštampani svi govori sa zagrebačke konferencije od 6 marta. Brošura se može dobiti kod »Ženskog pokreta« u Zagrebu.

Predavanja. G-đa Angela Vode iz Ljubljane održala je u »Ženskоm pokretu« početkom meseca marta predavanje o temi: »Žena pod fašističkim režimom«. G-đa Anda Hristić održala je 24 marta u »Ženskom pokretu« u Beogradu predavanje: »Kako su se borile žene Velike Britanije za svoja prava«.

Promocija g-đe Danice Pinterović, profesora iz 0sijeka, za doktora filozofije, bila je na univerzitetu u Beogradu 28 februara 0. g. Njena doktorska teza, Teodora vizantinska carica, je sada štampana i može se dobiti u svakoj knjižari za cenu od din. 50. Ovu interesantnu studiju g-đe Pinterović najtoplije preporučujemo svima našim čitaocima.

Velik uspeh slovenačke slikarke. Ovog proleća je priredio u Firenci »Lyceum femminile« izložbu slika i skulptura koje prikazuju Bogorodicu onako kao što je zamišlja žena-umetnik. Na izložbu je poslalo 260 umetnica iz 12 država svoje radove kojih je bilo ukupno 503. Iz naše zemlje je učestvovala na izložbi samo jedna umetnica, g-đa Mara Kralj-Jerajeva iz Ljubljane. Ona je poslala na izložbu tri slike: »Trije kralji«, »Slovenska Madona«, »Pieta«. Na izložbi je dobila g-da Kralj-Jerajeva prvu nagradu za sliku Pieta, koju je ocenio jury od svih izloženih radova kao najoriginalniju u zamisli i u umetničkom pogledu kao najsavršeniju. Slika Pieta ima veličinu jednog kvadratnog metra i izrađena je na svih kao akvarel. Pored nagrađene slike je kritika naročito istakla još sliku »Trije kralji« i mnoge novine su donele reprodukciju te slike.

Годишња скупштина Југословенског женског савеза одржаће се ове године од 20 до 22 маја у Бањи Ковиљачи.

»Jugoslovenska feministka pred praškim sodiščem:«. Pod ovim natpisom donosi ljubljanski dnevnik »Jutro« (br. 83 od 13-IV t. g.) sledeći dopis iz Praga, datiran il aprila: »Pre nekoliko dana održan je na jednom od sudova u Pragu zanimljiv literaran proces, koji ima veze s jugoslovenskim kulturnim životom i delomično i sa Ljubljanom. Na optuženičkoj klupi bile su odgovorni urednik poznate češke revije »Žensky obzor«, g-đa Zieglo-

АПРИЛ 1934

ЖЕНСКИ ПOКРЕТ