Ženski pokret

Skupština Jugoslovenskog ženskog saveza

Od 20 —22 maja t. g. održana je u Banji Koviljači jedanaesta redovna skupština Jugoslovenskog ženskog saveza kojoj je prisustvovao veliki broj delegata ženskih organizacija iz cele zemlje. U sledećim redovima mi ćemo ukratko izneti rad skupštine i njene zaključke, a glavniji referati sa skupštine otštampani su odmah iza ovoga izveštaja kao zasebni članci. Prvog dana skupštine podnela je g-đa Zora Kovačević, sekretar Saveza, u ime uprave izveštaj o radu. Rad uprave Saveza od lanjske skupštine u Novom Sadu na ovamo bio je u glavnome skoncentrisan na tome da se sprovede organizacija J. ž. s. prema novim pravilima. Suština nove organizacije J. ž. s. je u većoj decentralizaciji njegove uprave a time naravno i njegovog rada. Ta decentralizacija je sprovedena kroz banovinske sekcije, koje dobijaju dvostruki zadatak. Banovinske sekcije su zapravo mali autonomni savezi za specijalne zadatke svake banovine, a s pogledom na zajedničke težnje i nastajanja svih žena ove zemlje, kojih tumač mora biti Jugoslovenski ženski savez i koji mora ovim težnjama i nastojanjima umeti da da u pravom trenutku izraza. S pogledom na taj raison d’etre Saveza, banovinske sekcije moraju biti faktor koji će za taj važni rad Saveza prebuditi kod što šireg kruga žena zanimanje i volju za saradnju. Drugi važan rad Saveza bio je u koncentraciji napera, koje su činili Ženski pokreti za odbranu prava žene na rad i zaradu. Ženski pokreti su dali toj odbrani sadržinu i pravac, a J. ž. s. je sproveo njihove pobude i time dao toj akciji širu osnovu i jači uticaj. O tome pitanju je prvoga dana po podne potpretsednica Saveza g-đa Milena Atanacković, još detaljnije govorila i iznela načelno gledište radnih žena i obrazložila sve akcije, preduzete u tom pravcu. Naročito se zadržala na poznatoj uredbi prema kojoj se smanjuju pre svega prinadležnosti udatih žena, državnih službenika. (Pošto smo u našem listu o tome pitanju i o postupcima za odbranu vrlo mnogo pisali, ovoga puta ne donosimo detalje iz izlaganja potpretsednice Saveza. Donosimo u izvodu samo ono, što je tom prilikom rekla g-đa Anđelija Milićević učiteljica iz Vršca). Posle debate po tome pitanju, skupština je primila sledeću REZOLUCIJU: Kraljevska vlada je donela »Izmene uredbe o dodacima na skupoću« za državne službenike i

penzionere. Izmene su donete brzo, i verujemo da je to uzrok što su u osnovi nesocijalne i što nije dovoljno prostudiran domašaj i posledice, koje će ove izmene imati za porodice državnih službenika. U budžetskoj debati u Narodnoj skupštini je bilo naglašeno da prinadležnosti državnih službenika i penzionera ne odgovaraju kulturnom standardu života prema tome nesrazmerno smanjenje prihoda, predviđeno »Izmenama«, mora da ima za posledicu moralno i materijalno propadazrnerno prihodima (čehoslovačka, Bugarska, Itadržavne zajednice. I u drugim zemljama su smanjene prinadležnosti državnih službenika, ali poznato je da su u tim zemljama prinadležnosti državnih službenika mnogo veće nego što su kod nas. A pored toga se vlade tih zemalja nisu ograničile samo na smanjivanje prinadležnosti, već su istodobno smanjile kirije, cene životnih potreba itd., a što je glavno svuda su smanjivanje sproveli progresivno, srazmerno prihodima (čehoslovačka, Bugarska, Italija i dr.). »Izmene« ne baziraju na visini prihoda, niti se pogođeni državni službenici rasterećuju na drugoj strani. Službenicima sa većim prihodima oduzima se manje (izjednačena je prva grupa sa šestom, a razlika među prihodima ovih grupa je Din. 5000. mesečno). Smanjenje je nesrazmerno veće kod nižih grupa i položaja, u toliko veće što su dodaci na skupoću kod nižih grupa i položaja veći od dodataka kod viših grupa. Ista takva nepravda je generalisanje smanjenja prihoda porodicama, u kojima ima više članova državnih službenika, kao i penzionerkama, čiji muževi vrše poziv po § 42 zakona o neposrednim porezima. Tu napominjemo samo tako zvane slobodne profesije, za koje je poznato da ih je veoma teško pogodila današnja ekonomska kriza. Kod penzionerka treba da se obazire na fakt da mnoge od njih nisu penzionerke iz slobodne volje, već su žrtve do sada vršećih redukcija. Usled toga smatramo da se moraju donete »Izmene« anulirati, a ako bi se donosile nove da se pravednije podeli smanjivanje prihoda, potrebno za štednju u državnom gazdinstvu. Svaka nova izmena bi morala biti osnovana na sledećim principima: 1.) Svako smanjivanje prinadležnosti moralo bi se vršiti jednoobrazno, kako kod najviših tako i kod najnižih državnih službenika i moralo bi biti progresivno prema visini prihoda. Krajnje je nepravedno da najteži teret moraju snositi u najvećem broju žene-državne službenice.

50

ZENSKI POKRET

MAJ—JUNI 1934