Ženski pokret

њеног или према њему нерасположеног министра просвете. Тек одлуком умнога и заслужног министра просвете г. Јована Жујовића, од 29 јуна 1905 г., отворена су четири виша гимназијска разреда у Београду, намењена школовању женске деце, и тек од тада се њихово васпитање поставља на солидне темеље и задобија широког замаха. Да је замисао и одлука тадашњег Министра просвете одговарала горућим потребама, доказ је то што се ова школа изванредно развијала, и што је та Прва женска гимназија ускоро постала тесна да прими у себе сву навалу женске деце која су ка њој стремила. Данас, још три женске гимназије у Београду, као и леп број њин у целој земљи, показују да су људи који су у то доба стајали на челу нашег Министарства просвете јасно уочавали дух времена и потребе просвећивања свих чланова народне заједнице. На свечаној академији, приређеној поводом ове прославе у дворани Коларчевог универзитета, особито интересовање изазвао је извештај данашњег директора ове школе, гђе Даринке Јаношевић, у коме је она дала преглед двадесетпетогодишњег живота и рада Прве женске гимназије. Поред свих тешкоћа које су на рад школе навалиле недаће и катастрофе балканског и нарочито европског рата, прва гимназија је стално била средиште коме су стремиле младе женске генерације, да ту стекну образовање. За низ година из ове школе је спремљена за универзитет читава војска матуранткиња, које, одајући се разним научним гранама, заузимају данас угледне положаје и врше дужности пуне одговорности у нашем јавном животу. Према цифрама наведеним у том извештају, од 463 ученице које су положиле виши течајни испит у овој школи

до 1929 r. (од те године на овамо нема података, пошто ученице нису још све завршиле своје универзитетске студије) њих 126 постале су професори, 10 супленти, 101 лекар 54 дипломирале су филозофију, а 32 правни факултет а нису се примале службе, 20 су постале апотекари, 19 архитекти, 9 инжињери, 7 хемичари, 5 зубни лекари, 9 инжињери, 4 адвокати, 3 библиотекари, 2 инжињери хемије, 1 инспектор Министарства правде, 1 шеф оделења Министарства социјалне политике, 1 секретар Министарства финансија, 1 члан Народног позоришта, док су њих 14 завршиле абитуриентски курс, а 57 постале чиновници у разним надлештвима и предузећима. А колико шире размере узела би та статистика кад би се испитала делатност и осталих ученица које су, не доспевши до матуре, ступале у разне службе нижих категорија, или училе разне средње стручне школе, као учитељске, трговачке, више занатске, телеграфске, музичке, и т. д. Све оне скупа, поневши из Прве женске гимназије неизгладив отисак једне више духовне културе, допринеле су у знатној мери да се ниво наше средине подигне поред тога што су својим примером потстакле многе и многе девојке широм целе наше земље да пођу истим путевима. Овако користан и плодоносан рад Прве женске гимназије говори сам собом, и не тражи никакве допуне ни потпоре у одбрани тезе да се просвећивање, образовање, развијање духа до свих његових могућности не сме ускраћивати ни женској деци. Из тог разлога поздрављамо с радошћу јубилеј Прве женске гимназије у Београду, гледајући у томе симбол уклањања свих брана просвећивању наших жена.

Паулина Лебл-Албала

Minka Govékar Prilikom njene 60 godišnjice

Krajem oktobra o. g. slavi Minka Govékareva Iz Ljubljane svoj 60 rođendan. Na taj dan neka primi i iskrene čestitke feministkinja Jugoslavije. Život pun nesebičnog rada ima Minka Govékareva za sobom. Kao mlada učiteljica se već javljala feljtonima u slovenačkim novinama i časopisima i naročitom energijom se u isto vreme bavila studijama slovenskih jezika. Godine 1902 izašao je njen prevod ruskih novela, kome je dodala brižljivo sestavljene studije o Gorkom Andrejevu, Skitalcu, Buninu i Čirikovu. Ova

knjiga izašla je pod imenom „Ruska moderna". Godine 1907 izašao je u „Slovenskoj Matici" njen prevod drame Lava Tolstoja „Moč teme"; (Carstvo mraka) drami je napisala kao uvod veću studiju o autoru. U to vreme je pored saradnje u mnogim časopisima prevodila požorišne komade za pozorište u Ljubljani. Ovaj književni rad Govékareva je prekinula stoga, što je osetila da su njene snage potrebne na drugom polju javnoga rada. U prvim godinama našeg veka počela se širiti i među Slovenkama težnja da se žena probudi i da traži

ŽENSKI POKRET

SEPTEMBAR OKTOBAR 1934