Ženski pokret

Žrtva je prineta

Jačinom strašne, neočekivane elementarne nepogode potresla je ceo svet vest o ubistvu Kralja Jugoslavije Aleksandra I, Mračni elementi, prema narodu bez svake odgovornosti, ubili su najvišeg političkog pretstavnika naše zemlje, koji je svesno nosio punu odgovornost pred svojim narodom i istorijom za polltički smer i njegove posledice, koje je smatrao da su za sudbinu zemlje kao najbolji. Promišljeno izvršeno ubistvo pada u momenat kada narodi Evrope strepe u mučnoj neizvesnosti: da li su već prošli iz nemirnog posleratnog doba u epohu mira, ili su usred novih predratnih dana. Poseta Kralja Aleksandra Francuskoj, odmah posle njegovog povratka iz Bugarske, bila je čin koji je služio jačanju priprema za mir u Evropi, za koji je takođe radio mladalačkim elanom i neumornom energijom pokojni Barthou. Revolver kao varvarski elemenat u političkoj borbi prekinuo je veliko delo za mir; danas kada je svaki sekund važan i presudan u tome smeru, ubice nose pred celim svetom odgovornost za zastoj u internacionalnom nastajanju za politiku mira. Ubijanje kao način političke borbe je neshvatljivo disciplinovanom političkom mišljenju koje traži pobedu ili poraz kroz otvorenu borbu. Takav način političkog delanja se protivi i istoriskom iskustvu koje dokazuje da nasilna sredstva imaju najgore posledice kada se vodi borba za postizavanje političkih ciljeva. Politička rešenja su bila uvek i ostaće uvek kompromisna rešenja, i stoga je baš politika ona sfera života, u kojoj je napredak najsporiji. To vazi još više za naše haotično doba, kada se tako jako upliću u čisto politička pitanja preteško socijalno i ekonomsko pitanje. Naredbodavci za ubistvo Kralja Jugoslavije hteli su sprečiti svojim neodgovornim načinom borbe pre svega unutarnju konsolidaciju naše zemlje da bi time jer veza između unutarnjeg političkog života svake zemlje i spoljnopolitičkog je takoreći nerazrušljiva pripremili teren za spoljno političke zapelte od kojih su očekivali ispunjenje svojih nemogućih, nerealnih nacrta. Normalan istoriski razvitak čovečanstva, pa i svakog naroda, pun je tragike, jer nikad ne teče pravim tokom, nego skreće često i prečesto s pravog puta, pada u sudbonosne greške, nosi i širi zle zablude, diže se iz sveg tog haosa i opet pada. Čovečiji razum je preslab da bi mogao obuhvatiti i pregledati glavno pitanje koje treba rešiti u izvesnom momentu u celokupnoj problematici i stoga je već naš normalan put ka unu-

tarnjem i spoljnem političkom miru pun tragike. A kada takav normalno-tragični razvitak poremeti neki ludački pothvat, normalni razvitak koji i tako već vodi kroz ogorčene borbe postane za dugo vreme iluzoran. Unutarnji spoljno politički smer, koji su ubice htele slomiti jednim odvratnim činom, bio je po njihovom shvatanju nepravilan ali ko im je dao moralno punomoćje da ga pokušaju srušiti na takav način? Više nego sigurno je da im narod nije dao tako ovlašćenje, jer narod želi svom dušom mir i sporazum u unutrašnjoj i spoljnoj politici, a iskreno osećanje koje je gajio prema svome Kralju, najbolje se manifestovalo u dubokoj potištenosti i revoltu celoga naroda posle marseljskog atentata. Istorija ima primere da se pojavi iznenada velika ličnost koja skupi u sebi težnje celoga naroda i koja ima moralnu snagu i najfiniji osećaj odgovornosti da ih sme ostvariti. Ali takve ličnosti ne ubijaju, ne stvaraju mržnje, ne služe se zverskim nagonima svojih pomoćnika, nego rade baš sve što je tome protivno. Takve ličnosti znaju da može doći bolja sudbina i trajnija sreća samo tada kada su na delu visoko razvijene moralne i etičke osobine pojedinaca i napoda. Ko nema volje i snage da može graditi, taj nema pravo da ruši. Unutarnja konsolidacija naše zemlje i njen čvrsto ustaljeni spoljni položaj bile su dve velike političke koncepcije Kralja Aleksandra. Ove težnje njegovog političkog delanja se nisu nikad tako plastički podigle iznad svakidašnjih manjih i većih političkih događaja kao što su se podigle tragičnog 9 oktobra. Tada su na mah, poslednjim njegovim izdisajem postale ove ideje jasne više nego ikad ranije, očišćene od svih sitnih političko partijskih interesa, prekaljene u krvi žrtve, pristupačne svakom, jer smo ih gledali samo u njihovim širokim i iskrenim nastojanjima. Niko ne može odricati da je ostvarenje Kraljevih političkih koncepcija potrebno našoj zemlji kao što je potrebno toplo sunce njenim širokim poljima da mogu donositi bogatu i lepu žetvu. I kao što je potrebno našim poljima hiljade i hiljade ruku da odneguju zdrav plod, kao što im je potrebno hiljade i hiljade kapi znoja da blagoslove njihovu setvu, tako je potrebno za čisto ostvaranje Kraljevih koncepcija da se napregne hiljade i hiljade vrednih ruku u nesebičnem i neumornom radu. Žrtva je prineta, a političkoj koncepciji Kraljevoj možemo samo mi svi dati trajan i plodan život.

Štebi Alojzija

90

ŽENSKI POKRET

SEPTEBAR—OKTOBAR 1934