Ženski pokret

sastancima šireg odbora uvek sve pretstavnice ljubljanskih društava i društava van Ljubljane i pokazuju na sednicama ne samo veliko zanimanje za rad, nego su i pune inicijative. Banovinska sekcija intenzivno teži torne da postane faktično zastupništvo svih slovenačkih ženskih društava. Da bi sekcija imala i tehničku stranu svoje delatnosti što bolje uređenu, pošto smatra da je to jedan od važnih uslova za pravilan rad, pristupila je odmah posle konstituisanja izradi poslovnika na osnovi § 25 pravila J. ž. s. Poslovnik je poslala glavnoj upravi i svim ostalim sekcijama. Posle toga je pristupila sistematizaciji svoga rada time što je osnovala komisije sa tačno označenim radnim programom. Pri tome je naravno uzela u obzir stvarne prilike u dravskoj banovini. Pojedine komisije već rade i o njihovom radu donosimo kratak pregled: 1. Komisija za socijalan rad i rad žene i ženskih poziva. Na predlog Kola jugoslovenskih sester u Trbovljama ova komisija skuplja podatke o moralno ugroženoj ženskoj omladini u banovini. Banovinskoj upravi je skrenula pažnju na to važno socijalno pitanje i tražila osnivanje doma za ovu omladinu. U novi budžet je banovinska uprava dala Din. 50.000.— za osnivanje takvog doma. Komisija za socijalan rad je dala banovinskoj sekciji pobudu za saziv protestnog zbora protivu nacrta zakona i pravilnika za minimalne nadnice, koje je izradila Radnička komora u Ljubljani. Poznato je da taj nacrt bazira na dosledno sprovođenom »načelu«: za jednak rad prima muškarac višu nadnicu, a žena daleko nizu. Dalje je komisija za socijalan rad skrenula pažnju akademsko naobraženim ženama da rade na tome da sposobne ličnosti akademskog podmlatka, kada biraju budući poziv, misle i na one pozive koji su u vezi sa socijalnom, vaspitnom, pravnom i higijenskom zaštitom ženske omladine. 2. Komisija za mir organizovana je preko, banovinske sekcije novembarske manifestacije za mir. Pri tome joj je bilo naročito važno da skupi na manifestacijama sve žene bez obzira na njihovo političko ubeđenje. Komisija je skupila i izradila materijal za govore u krajevima, gde lokalnim organizacijama to nije moguće. U Ljubljani su manifestovali za mir zajedno: banovinska sekcija, Zveza delavskih žen in deklet, te organizacija nezaposlenih »Delo in eksistenca«. 3) Komisija za štampu traži veze s različitim ženskim časopisima da bi im slala izveštaje iz na-

šeg pokreta, i da može naše časopise i novine informisati o događajima ženskog pokreta na strani. Tako ima već društvo Ženski pokret u Ljubljani stalnu rubriku za takve informacije u »Jutru«, svakog ponedeonika. Dalje ova komisija ima stalnu evidenciju novih književnih publikacija, čiji autori su žene iz naše zemlje. O njima informiše žene u časopisu »Ženski svet«. Zatim je ova komisija preduzela sve potrebno u svrhu da što više naših žena kupi informativno delo slovenačke publicistkinje Angele Vodetove »Žena v današnji družbi.« 4) Komisija za migracija. Rad u ovoj komisiji je zastao, pošto je pretsednica komisije dala ostavku. 5) Komisija za vaspitanje i nastavu. Ova komisija je predložila banovinskoj sekciji da na javnom zboru protestuje protivu amputacije ženskih učiteljskih škola. Banovinska sekcija je to učinila i pozvala još socijalističku žensku organizaciju »Zvezu delavskih žen in deklet«, te društvo »Sola in dom« da protestuje zajedno; obe organizacije su se odazvale pozivu i javan zbor bio je održan u oktobru i na zboru primljene rezolucije poslate su na nadležna mesta. Takođe je banovinska sekcija intervenisala kod banske uprave da se naimenuju na svima produžno-zanatskim školama za ženske šegrte žene kao upravnice, pošto ih sada vode samo muškarci. 6) Komisija za zdravlje. Na predlog ove komisije i komisije za socijalni rad intervenisala je banovinska sekcija pri Okružnom uredu za osiguranje radnika u Ljubljani i pri Središnjem uredu u Zagrebu da se postavi pri OUZD u Ljubljani žena specijalista za kožne i venerične bolesti. 7) Komisija za domaćinstvo je najagilnija. Dala je do sada banovinskoj sekciji sledeće predloge : a) da se izvrši pri Ministarstvu prosvete preko Jugoslovenskog ženskog saveza intervencija u tome smislu da se osnuju pri Ministarstvu i svima banovinskim upravama naročita, samostalna odelenja za nastavu u domaćinstvu i da budu šefovi tih odelenja isključivo žene; b) pozvala je na sastanak pretstavnice učiteljica domaćičkih škola i s njima zajedno izraduje nacrt za reorganizaciju nastave iz domaćinstva; c) na zajedničkim sastancima s pretstavnicima organizacije kućne posluge proučava nacrt zakona za kućnu poslugu; d) proučava nacrt za osnivanje komore domaćica. DECEMBAR 1934

ŽENSKI POKRET

123