Ženski pokret

JEDAN MALI JUBILEJ

Krajem ove godine navršiće naš list svoju petnaestu godinu od kako izlazi: to jest petnaest dugih godina se trudi znatan broj žena kao njegovi saradnici da osveste nesvesne i da svesne ojačaju u njihovom ubeđenju. Da li su uspele, da li njihov trud nije bio uzaludan, da li nije sve onako kao što je bilo onda kada je mali broj oduševljenih feministkinja iz Beograda pokrenuo mesečni list da ojača propagandu svoga društva »Ženskoga pokreta« za ravnopravnost žene? Uzaludno, nepotrebno pitanje! Uspele su, jer inače ne bi više bilo našeg rada. Kada sam ovih dana prelistavala stara godišta našega lista, od ovog prvog broja sa datumom od 18 aprila 1920 godine pa do poslednjih brojeva, ja sam bila veoma ponosita: ipak, uprkos svih nevolja, koliki broj žena je za ovih petnaest godina progovorio u našem listu. Sve njih je doveo njihov zdravi, duboki osećaj za dostojanstvo čoveka u feminističke redove i diktovao im jasne i jake, ubedljive reči za oslobođenje žene. A svaka poštena, iskrena reč mora naći onoga koji je iskreno prihvati, čuva i pronosi dalje. Da su sve te žene ko je se javljaju od prvog broja našeg lista dalje naišle na bolje i čistije razumevanje svojih iskrenih nastojanja u široj javnosti, naši redovi bi bili mnogobrojniji nego što su. Ali ta konstatacija me ne plaši za budućnost našega pokreta, ni za budućnost našega lista. Istina prodire lagano; žena je uvijena u toliko laži, predrasuda, pogrešnih shvatanja da joj je svaki korak ka svetlosti istine sto puta teži no svakom drugom. Ali ona prodire iz mraka, ona krči puteve viastitom snagom i doći će dan njene pobede. Svi koji stvaramo ženi budućnosti lepše prilike, gordi smo što možemo da radimo za nju i preko nje za čovečanstvo. Naš petnaestogodišnji jubilej već nam e dokaz, šta može učiniti oduševljenje za pobedu ideje ravnopravnosti žene. Ne mislim na onu vrstu oduševljenja koje se tako lako troši i rastroši blagozvučnim rečima, nego na ono oduševljenje koje ne opada ni za gram kada nastupe teški dani. Iskusili smo ih dobro, prebrodili smo ih mnogo ali ipak nismo odustali od rada, od onog sitnog mučnog rada koji konsekventno sproveden jedino donosi uspeh. Nebroj imena saradnika našega lista od prvog broja nadalje sam pročitala ovih dana. Mnoge su nas napustile, i hotimice i nehotice, ali sve, i one koje su se promenile iz oduševljenih radenika u apatične dezertere, i one koje su se promenile iz ubeđenih boraca za Ženski podret u njegove neprijatelje, svaka od njih je dala u svoje vreme nešto od svoje moralne i intelektualne snage za naš pokret, svaka od njih je orekopavala zemljište našega rada. Neka sve, sve koje su bile među tim radenicima, a napustile su nas, i sve koje su nam ostale verne, prime danas naše iskreno: Hvala! A mi ćemo hrabro nastaviti svoj put, pa neka se penje po još gorim strminama nego što se peo dosada. Nećemo natrag, nećemo u stranu, samo napred, napred!

Alojzija štebi

Organizacija i delatnost banovinske sekcije Jugoslovenskog ženskog saveza u Ljubljani

Odmah posle ovogodišnje skupštine Jugoslovenskog ženskog saveza, održane u Banji Koviljači, na kojoj je bila definitivno primljena reorganizacija J. ž. s., pristupila su slovenačka ženska društva intenzivnem radu za osnivanje banovinske sekcije. Skupština za konstituisanje banovinske sekcije bila je 30 juna u Ljubljani. Kao prvi zadatak svoga rada sekcija je smatrala da treba da pridobije za članove sekcije što veći broj ženskih društava. Tu pokazuje lep uspeh: dok je bilo ranije učlanjenih jedanaest društava u J. ž. s., danas ih broji sekcija već sedamnaest, koja su dakle preko nje članovi J. ž. s. Ova akcija još nije završena, pošto za njeno u-

spešno sprovođenje treba više vremena, jer u tu svrhu upravne članice banovinske sekcije posećju sva društva van Ljubljane. Tim društvima članice do detalja objašnjavaju važnost, smisao i rad J. ž. s. i njegove reorganizacije. Po uspesima u dravskoj banovini možemo konstatovati da je reorganizacija J. ž. s. bila životna potreba za njegovo očvršćavanje, jer je mnogo lakše postići jaku osnovu za njegov rad preko manjih jedinica, koje su lakše pokretne i lakše pristupačne za jedinstvo u radu. Još jedan značajan fakt kao posledicu reorganizacije moramo da konstatujemo: ranije su sednice šireg odbora bile vrlo slabo posećivane, a sada učestvuju na redovnim mesečnim

122

ŽENSKI POKRET

DECEMBAR 1934