Ženski pokret

ма баратају и по утроби жене док дете изиђе на свет. Све су то страхоте и паклене муке којима је изложена наша сељанка. Њима је потребно да их неко поучи, да их разуме. Saro су сељанке отвориле срца и једна од њих нам је причала: Породила сам се у кући сама. Окупала дете, завила га и тек онда легла. Сасвим разумљиво да сам се породила у стојећем ставу. После два дана муж ми је стално говорио да треба да устанем и да идем на њиву. Говорила сам да не могу, али он ме је тукао, па сам се дигла и пошла. Копала сам, радила, да ме муж не би поново тукао. Када ми је дошла свекрва, ја сам јој све испричала. Мислила сам да ћy бар у њој наћи заштитника, али ми је она одговорила да се и са њом исто тако поступало и да је ипак жива. Шта сам могла да радим? О болестима, које су после тога наступиле нисам никоме ни говорила. Било ме је срамота. Жена почиње да плаче. У њој се бори стара и нова жена. Њу боли то робовање и непросвећеност. Завидне су што варошанке знају да се чувају. Старе жене, кад би нека

млада породиља због тровања крви после порођаја умрла, говориле би: „Судбина је тако хтела!“ Оне просто гурну у пропаст својим незнањем снаје, и онда кажу ди је судбина тако хтела. А муж, њему је главно да му дете остане живо! А жена, па Боже мој, он ћe се оженити другом! Свака друга жена на нашем јужносрбијанском селу има деформисане органе од порођаја. Оне чувају и децу на најпримитивнији начин. Једну девојчицу од две године мајка је завила у повој и још увек је доји. А мајка кашље и пљује крв. Толико је болесна да једва иде. Дете је такође болесно. Када је од мужа потражила новаца да иде лекару, он јој је одговорио: Ти мислиш да ја имам nape за бацање. Ни моја мајка није ишла лекару, па је ипак жива. Ако ти не ваља, иди . . . То су, дакле, прилике под којима живи наша жена на селу. У име свих жена, колико нас има широм Јужне Србије, ја скрећем пажњу на ове чињенице и позивам на узбуну, на рад на спасавању сеоске породиље!

Нада Катанић

ЖЕНА У НАШЕМ КРИВИЧНОМ ПРАВУ

„Потчињеност жене је недостојна човека и штетна за развитак друштва." Т. Масарик.

I. Једна од основних непотпуности уређаја људског друштва јесте несумњиво запостављеност и обесправљеност добре половине човечанства, жене. Истина људско друштво нити је када било, нити је сада, а ко зна да ли ћe и у догледно време бити савршено тако уређено, да му се неће моћи што шта и капиталнога замерити. Али је извесно да се оно све више сређује, унапређује и усавршава, те тако напушта једну по једну од својих заблуда, ненормалности и неправди. То бива кад брже кад спорије, али је неоспорно да друштво евоулира ка бољем, потпунијем и савршенијем типу. То је неумитни закон социјалне еволуције, чему за доказ служе између осталог престанак и укидање античког ропства, средњевековног федуалства, леп број савремених, напредних социјалних законодавстава и социјално—етичка улога савремене државе. Но, још и дан данас читави народи не могу да се ослободе једне заблуде о психофизичкој инфериорности жене, те и о „нуж-

ности“ и „оправданости" женине запостављености и обесправљености. Са малим изузетком у доба матријархата, све остало време историјског друштвеног развоја мушкарци су присвојили сва постојећа права за себе, „јачем полу“, а жени „слабијем полу“ оставили само бројне дужности и све облике рада, па и најтеже. Овај заиста ненормалан и неправичан положај у односу мушкарца и жене, мушкарац је заузео од најстаријих времена, па све до наших дана само на основу права песнице, права јачега, премда је то преко својих правобранилаца вешто прикрио и завио у форму природности и нужности због „доказане“ женине инфериорности. Али су са развијањем боље човечности, научне објективности и нарочито друштвене целисходности, умови напредних народа почели доказивати нетачност и некорисност, неморалност и неправичност оваквог мушкарчевог става и његовог непризнавања основних жениних права. Редови, пак, оних научних ауторитета, који су хтели науком доказити неку психофизичку инфериорност женског пола, постајали су све ређи и ређи, јер су све њихове тезе о тој инфериорности падале једна за другом баш на осно-

14

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ЈАНУАР-ФЕВРУАР 1935