Ženski pokret

Седница управног одбора Алијансе Женских покрета

16, 17 и 18 марта ов. год. одржана je y Загребу седница управног одбора Алијансе Женских покрета. Управни одбор је најпре расправљао о питањима која су била на дневном реду конrpeca Интернационалне феминистичке алијансе у Цариграду и дао у томе погледу директиве својим делегатима. Др. Маша Живановић (Capaieeo) је исцрпно реферисала о закону за сузбијање полних болести, који важи у нашој земљи од септембра лањске године. У своме реферату је нарочито нагласила тешкоће, које долазе од најразличитијих страна, за правилно извођење закона. Затим је дала предлоге за допуну и измену закона, које доносимо у нарочитом чланку. Предлози, допуњени предлозима делегата београдског Женског покрета, г-ђе Вере Кићевац, су били примљени. Милица Влајић (Београд) дала је преглед предоснове за нови грађански законик у нашој земљи. (У прошлом броју и у овом доносимо њен приказ нацрта). После реферата је ставила следеће предлоге: 1. Да не потцењујемо грађански брак. 2. Код односа мужа и жене: по нацрту је муж глава породице. Да се тражи измена, т.ј. равноправност супружника. 3. Код питања ванбрачне деце: нацртом могу стећи брачност владаочевом милошћу, но немају право наследства. Треба да тражимо једнакоправност и за наследство. Др. Смиља Кршић (Сарајево) предлаже у уме сарајевског Ж. п. следеће: 1. Обавезни грађански брак, јер сматра да само тако могу бити решене све компликације мешовитог брака. 2. Цивилни суд за све брачне спорове. 3. Старост за ступање у брак: 21 година за мушкарца и 18 година за жену. Евентуално највишу границу сгарости, и не сувише велику разлику у годинама вереника.

4. Да породицу заступају оба супруга који имају једнака права и једнаке дужности; они су обавезни према својим имовинским и према својим личним способностима и могућностима за привређивање да издржавају породицу и да се рад жене у кући сматра за једнако вредан и важан допринос у кући. Тражимо равноправну поделу рада у браку, споразумно управљање домаћинством и добровољно преузимање дужности и одговорности. То можемо да тражимо поготово кад закон сам признаје економску снагу данашње жене тиме што јој у нацрту налаже дужност да издржава мужа сразмерно према своме имовинском стању, ако муж постане неспособан за привређивање. 5. У односу родитеља морамо тражити равноправност: очинска власт треба да се замени изразом родитељска власт. 6. У погледу ванбрачне деце придржава се нацрт досадањих норми, само у тексту ублажује узразе. Право детета према оцу односи се само на издржавање и васпитање, није под очинском влашћу. Према оцу нема наследног права, нити права на мираз. Треба да тражимо равноправност са брачном децом. 7. Жена мора да има законски осигурани нужни део, тако да се не може искључити из тестамента. 8. Признати жени (иако лично привређује ван куће) право на половину иметка стеченог у браку. Тиме се признаје рад жене у кући као једнако вредан допринос. 9. Са миразом не сме располагати само муж, него оба супружника. После дуже дискусије о новоме нацрту и о предлозима, управни одбор је закл>учио да сви Женски покрети простудирају све предлоге и своје одлуке саопште Алијанси. Идућа тачка дневног реда је била: програм Алијансе Женских покрета. Управни од-

Inače je utopija kad ni dvoje ljudi ne može da zaradi za pristojan život, tvrditi da će to moći samo jedan, čak i kad ne bi uzeli u obzir ženinu energiju i sposobnost, koja u ograničenom kućnom poslu ostaje neiskorišćena za društvo. Ako su navodi g. profesora tačni, a na-

stranost ambijenta i zakona dovodi do tih žalosnih činjenica, potrebne su energične mjere protiv svega toga, a ne da se zbog krivih pretpostavki sili polovina čovječanstva da ide protiv zahtjeva života. Split, marta 1935 g.

N. N.

MART-APRIL 1935

ŽENSKI POKRET