Ženski pokret

бор је закључио једногласно да нови програм изради гђа др. Маша Живановић. О питању минималних надница је поднела реферат гђица Милена Атанацковић (Београд). Пошто смо о томе питању у нашем листу већ писали, не износимо њен реферат. Закључено је да се на основи реферата и дискусије поднесе министру социјалне политике и народног здравља опширан експозе, који he да изради извршни одбор. При тачки евентуалија је управни одбор расправљао о следећим питањима: 1.) Право гласа за жене; закључено је да се упуте свима кандидатима за народну скупштину питања, да ли су за женско право гласа и да ли су за тајно гласање. 2.) Закон о кућној послузи; сарајевски Ж. п. предлаже да Алијанса тражи од министра социјалне политике и народног здравља закон о кућној послузи који треба да уважује следеће моменте: 1.) шлоловање опште и стручно; 2.) квалификација аналогно закону о радњама шегрти, калфе, мајстори; 3.) радно време и годишњи одмор; 4.) плата

према квалификацији и сведоџбама; 5.) осигурање за старост; 6.) спорови према закону о радњама; 7.) назив кућна помоћница; 8.) организација. 3. О заштити материнства говорила је гђа др. Маша Жавановић и предложила да се Алијанса заложи за израду закона за заштиту материнства. Она се такође обавезује да he израдити нацрт и послати ra свима Покретима на студиј. 4. О потреби да се изради нов закон за заштиту деце је говорила гђица Милена Атанацковић. Закључено је да београдски Покрет скупи материјал за израду законског нацрта за заштиту деце. Поред седница управног одбора одржане су и четири јавне конференције које су врло успеле и биле добро посећење. Конференције су одржале: 1.) Милица Влајић (Београд) о нацрту новог грађанског законика. 2.) Вера Кићевац (Београд): Жена и мир. 3.) Милена Атанацковић (Београд): Једнаки услови за рад. 4.) др. Маша Живановић (Сарајево): Једнакост морала.

Jane Adams

Velika socijalna radenica, Jane Adams, umrla je 21 maja u Chicagu. Bila je u 75 godini života. Dve velike stvari je uradila Jane Adamsova u svome životu: osnovala je godine 1889 prvi settlement u Chicagu „Hull House“, koji je postao u tome novodobnom Vavilonu zatočište i sklonište socijalno potištenih, pre svega emigranata. Početak ovoga skloništa nije bio lak, jer se Jane Adamsova morala boriti protivu ogromnih teškoća i gorko je iskusila istinu „da je čovečanstvo najmanje napredno na polju socijalnog poretka, i da ni u kojoj drugoj grani života nije u takvoj meri rob navika". Svoje početne borbe živo je iznela u knjizi, u kojoj izlaže svoj put kroz sumnje i duševne patnje do saznanja gde i kako treba da aktivira osećaj socijalne odgovornosti. Njena čelična volja, kada je našla polje rada, nije znala za prepreke. I tako se razvio „Hull House" iz skromnog zatočišta za emigrante u sjajnu uređenu socijalnu instituciju koja je jedinstvena u svetu. U „Hull Housu" uredila je obdaništa za decu, biblioteke, večernje škole, kurseve za jezike, prirodne nauke itd., klubove, tkaonicu, keramičku radionicu i još mnogo drugih korisnih ustanova.

Sada iz godine u godinu prolazi kroz te ustanove oko 9000 osoba. Tu nađu zabavu, dopunjavaju svoje znanje, čitaju, a stoje glavno nađu toplu reč i savet. Na hiljade stranaca je prošlo kroz ovu sjajnu i jedinstvenu ustanovu, i svakoga je primila Jane Adamsova najsrdačnije. Svak ko je prošao kroz „Hull House" poneo je sobom ubeđenje da je boravio kratko vreme u budućnosti koja neće znati za divlju borbu potištenih i povlašćenih u sadašnjosti. Drugo veliko delo Jane Adamsove je bilo za vreme rata, kada je godine 1915 osnovala „Ligu žena za mir i slobodu” i kojoj je bila do sada pretsednica. Njenom inicijativom Liga je poslala konferenciji za mir u Versaillu spomenicu, u kojoj se traži ravnopravnost žena sa muškarcem na svima poljima života. Pod njenim vođstvom je Liga izvršila ogromnu propagandu za stalan mir na svih pet kontinenata. Godine 1931 dobila je Nobelovu nagradu za mir. Ceo život Jane Adamsove je svetao primer požrtvovanja, nesebičnost i socijalne odgovornosti. Beograd

Štebi Alojzija

46

ŽENSKI POKRET

MART-APRIL 1936