Ženski pokret

predsodkom, ki so razsodne in požrtvovalne prevzetno po moževi smrti v svoje „slabe" roke cvetoče podjetje, gostilno, obrt, trgovino, da celo tovarniški obrat, ako hočejo, da sebi in otrokom zasigurajo eksistenco. Ali bi mogle to storiti žene, ki se za časa moževega življenja niso brigale za drugo kakor za kuhalnico in plenice? Še nekaj primerov iz življenja! Samostojni mesarji, krojači, trgovci, čevljarji (in če hočete kmetje) niso odvisni od delodajalca, ki bi jim meril plačo, pač pa dostikrat zelo od svojih žen, ki jim vodijo in nadzirajo pol obrata. Te žene isto tako prepuščajo del gospodinjstva kakor tudi delno skrb za otroke tujim močem. In kljub

temu za gospodinjstvo in otroke teh žen nihče ne pretaka solze, le za gospodinjstvo in otroke javnih nastavljenk se neprestano trdi, da propada. Škoda, da se ne vodi statistika izgubljenih in pokvarjenih otrok onih mater, ki se udejstvujejo v javnih službah, in potem primerja z drugimi. Služba žene ne osigura samo družinskega življenja, ona daje ženi tudi zavest polnega človeka; služba ji ni samo zaslužek nego tudi poklic, za katerega se je pripravljala več let, in poklic ji je duševna potreba. Sicer pa ima vsak, tudi žene, pravico do osebne svobode, za katere se bore žene po celem kulturnem svetu. Ljubljana

N. N.

Жене у нашим библиотекама

У наше библиотеке женско особље улази у већем броју тек после рата. Пре тога, жене су примане у библиотеке по изузетку. Интересантно је да је наша највећа Народна библиотека у Београду много пре рата имала међу чиновницима и једну жену. Претписом Министарства просвете (1904 r.) постављена је за писара Народне библиотеке г-ђа Maгa Магазиновић, сада професор I женске гимназије. Тако, у Народној библиотеци, у једном од највећих културних завода предратне Србије, коју су водили људи од највећег научног ауторитета и у којој су радили истакнути књижевници, видимо, као реткост, на библиотекарском послу и једну жену. Природно је да се на улажење жене у библиотеку, као на сваку новину, гледало у почетку неповерљиво. Нарочито је велики противник томе био сам управник библиотеке, Јован Томић. Насупрот њему, помоћник библиотекара, Милован Глишић, познати наш књижевник, био је убеђења да баш библиотекарско занимање врло много одговара жени, јер је и библиотека дом у који жена уноси реда и укуса. Његовим заузимањем дошла је у библиотеку прва жена библиотекарски чиновник, али се она није задржала у библиотеци, остала је свега осам месеци. Иако је лед био пробијен, требало је још дуго чекати да Народна библиотека прими и женско особље. Тек после рата (1923), док је још био Јован Томић управник, постављена је за руковаоца Народне библиотеке r-ца Људмила Михаиловић, студент философије, која се задржала у библиотеци. (1929 г.) преведена је за писара а од 1931 г. је библиотекар Народне библиотеке. Годину дана доцније (1924)

дошла je за руковаоца г-ца Софија Суботић, која се, као библиотекар, после удаје, надавно повукла из службе. Једна за другом улазе затим у Народну библиотеку и остају у њој до данас библиотекари: г-ца Радмила Чолаковић (1926), r-ђа Вукосава Николић Поповић (1927); г-ца Иванка Пилетић (1928), г-ца Надежда Петровић (1931) и г-ца Софија Стојановић (1931.) За руковаоца постављена је била и г-ца Јелица Моричић (1927), која је доцније дала оставку на службу. Од помоћног особља раде у библиотеци и две жене са великом матуром. Док је пре рата Народна библиотека била искључиво у мушким рукама, данас је женско особље толико да премаша бројем мушко особље. Нарочито је, релативно велики број факултетски образованих жена, библиотекара, које држе многе стручне пoслове у билиотеци. Универзитетска библиотека у Београду била је приступна женама од свога оснивања. Још 1925 г. у библиотеци као писар дневничар радила је г-ђа Смиља Мишић, садашњи књижничар ове библиотеке. По отварању библиотеке (1926) постављене су за руковаоце две универзитетски образоване жене г-це Љубица Марковић и Милица Војиновић, које су унапређене за књижничаре (1931 г.) ове године примљена је за приправника др. Ирена Фекете - Стефановић. Од средњег, помоћног особља премештена је из загребачке Универзитетске библиотеке у ову г-ђа Милица Продановић, пристав, са звањем библиотекара факултетске библиотеке. Треба додати овом сталном броју женског библиотечког особља и не мали број жена које се повремено упу-

ДЕЦЕМБАР 1935

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

123