Ženski svet

старају се, да н-ађу паручбппа за своје јЈадеиице; а многе од ових иосле отварају самостално ове трговине, па многк, која је вештија и окретнија, обогати се боље него мушки са овом радљом. Шиваћом машииом се миога бол.е одржава, него многи мушки с пауком из велике школе, и данас је више ееетара, које са овим радом својих руку подпомажу своју браћу иа великој школи и после свршених школа, него што ови своје сестре помажу и издржавају. Одмах чим је г. 1845. cji. Хове изумео шиваћу машину, више од 10.000 шваља у Сев. Америци је оставило шав на руци па узело машину, јер се овом уради и заслужи на дан iio 3 и 5, а која је вештија и 10 пута више него шавом на руци, а посао излази сила лепши, брже и лакше. 111. Трећа је врста женског рада, прање рубља. За ово има данас врло згодних

сирава како :за нрање тако н цеђење, сугаење, п глачап.е когаул.а и другог рубља, иа иде иоеао лепо, лако и брзо, да га све госцође заволу. Па има и у овој радњи нодузимачица, које иод својом управом држе миоге ирал.е и друге раденице, што посао овај извршују. Велике куће, гостијонице, манаетири, васпитачки н други заводи, касарие, шпитаљи и други заводи. држе своје засебне праље нодузимачице. И у овој радњи има ираља, које неру само једиу врсту рубљаили хаљина : н. ир. само. Финије кошуље, само завесе ирозорске, само женске капе, само сламне шешире, само рукавице, има. које ваде само прл.е из хал.ина, па себе и своје издржавају. Нема оскудице на раду ове врсте , само које свој посао добро знају, па с тим гласа задобију, те се свет отима за њих. (ГТаставиће се.)

МОГУ ЛИ БИТИ ЗАДРУГАРИЦЕ И НЕСРПКИЊЕ ИЛИ ИНОВЕРКИЊЕ?

||Wbo ce питање појављивало у свим иазадругама с ове стране, а сад у најновије доба, чујемо, да се претреса у Вршцу, те нам даје повода, да га на овом меету расветлимо и нашим задругариама нека објашњења пружимо. Где друштвена правила, као што су наша новосадска, изриком казују, да редовна чланица може бити само Сршдта : ту није нужно, да се дал>е објашњује, јер се разуме, да у задругу таку могу бити примљене само женске, које исповедају да су Српкиње ; без обзира на вероисцовест, јер има примера, да се иноверкиња уда за Србина, па нрисвоји у брачном животу свом дух српеки и преноси га после и на децу своју и јавно исказује, да је Српкиња, па не само речма, него и делом потиомаже Сриство и његове цели ма да је иначе са вероисповедне стране остала иноверка. Таке женскиње не можемо ми туђити и одбијати ни по самим правилима, већ смо дужни прммити их у своје коло.

Има даље и таких иримера, особито но Далмацији, а ваљда ће се наћи и овуда по нашим крајевима, где су људи па и женске рим.-кат., мухамеданске ил друге које вере, ал исповедају, да су по народности Срби, те и таке ваља у емислу ових друштвених правила иригрлити Неприлика је само за оне задруге, где правила не обележавају и не спомињу народносно име код задругарица; као што је, по пагаем знању, случај у в.-бечкеречким иравилима, ајошје теже онамо излаза наћи, где се ни у наслову не истиче тии пародпоснп, као што је у в.-кикиндским нравилима. У таким случајевима оставља се на вол.у самим тим задрурама, да примају чланице по свом иајбољем уииђсњу, а родољубље ће им казати кога од Несрпкиња и у коликом броју могу примити, јер у свакој задрузи прима нове чланице одбор тајним гласањем и иротив тога може бити само на скуиштини нризива, а и ова оиет без икакве мотивације ирима ил одбија чланице. Оие задруге, где правила сама не

ЖЕНСКИ СВЕТ

100