Ženski svet

чувају значај задружни, морају наше Српкиње бнтн врло на опрезу, да их страни елементи не истисну из колосека, јер где наш елемент, особито у женском отменијем кругу, дође у додир са страним и још владајућим елементом, ту ће наше Српкиње, већ по својој урођеној скромности, попуштати и стране ће, као и у мушким друштвима што је већ бивало, нреотети крму н имање иа превући на своје цели. Ми имамо за то сила примера у нашем друштвеном животу, па за то чинимо и пажљивима наше Српкиње иа те околiTOCTii. Ми смо се већ уплашили, отворено исповедамо, кад смо читали у прошлом 3. броју нашег листа списак чланица в.бечкеречке задруге, па кад смо видели међу редовима 35 —40 Песрпкиња у тој задрузи. Ми иознајемо себе и знамо, да ће Српиње све внше изостајати из. задруге, а Несрпкиње ће истрајити , па ће за коју годину остати оне у већини. А јога већма нам је задрхтало срце, кад смо загледалн у задружна правила исте задруге, иа видели, да се тамо у одбору и скупштинама може служити и несрпским језиком и да се у самим правилима ујемчава, да ће се задруга у забавишту своме, што намерава подићи за евоју децу од 3—6 године, служити српским, маћарским и немачким језиком. То је врло оиасно за наш народни живот: но

томе задруга еама спрема иоље за отуђивање и одрођивање Српчића и Српкињица наших, јер недагогија не дозвољава стране језике нп у основ. иарод. школи, а камо ли у забавишту, којесе подиже ноглавито баш рад осигурања и учења матерњег језика. На кривом је путу сваки, ко мисли, да су те школице зарад учења страних језика. Ми се чудимо тамошњим родољубима да нису нашем женском свету у своје доба објасниЛи ову ствар ? него су пустили, да тако отровно семе уђе у правила друштвена; боље је и напустити ту мисао, него трошнги српеку муку на туђе користи, а на штету и назадак нашег нодмладка и нашег имена. Нека нам не замере наше поштоване бечкеречкиње, али наш родољубиви није нам допустио, да Вас и остале наше задруге за времена не учинимо пажљивима на ове штетие околности и да Вас и сваку нашу задругу не опоменемо, да будете врло обазриви при примању Несрпкиња у чланство. Истина, каже се, доброчинство не иознаје народности, ал то се каже само у нашем друштву и важи само за nmiia милостива срца, ал кад се од туђина што проси и за натне беднике, онда то иравило не важи ; о томе смо се толико нута уверили, па будимо и миједном паметни и мудри.

РЂАВИ ПРИМЕРИ.

се ничим тако лако не наведу ||рн|на подражавање, нити им се ичим ветГ' тако неосетно може приденути каf 'Č кво својство, као примером. Примср у утиче највише на дете и на необразована човека. Ми видимо ето на одраслнм младићима, који се школују, којима се, тако рећи, сваки даи казуј е на осет.Ђнв начии како штетно упливише на здрав.ве дуван или друга подобна страст, на ииак ћете гомилама њих видети, како се којекуд завлаче, иуше и пију. Не може, дакле, да потисне те страсти, што еу само рђанпм нримером старијих присво-

јила, ни наука, ни савети, ни претње, ни казни. По томе се види, колики велик уплив имају нримери на подмладак и на околину нашу ; на ипак како лакомислено више нута учине родитељи и старији пред малом децом каку иогрегаку а не знају, да они малиши мотре на сваки миг, на свики покрет старијих. И кад се чине и невешти и оида ушиице уши и елунгају шта се говори. Често се старији тек после неколико дана ил месеца зачуде, кад чују, да дете понови њихове речи ил да подражава њихове кораке, миг ii.i друго што од старијнх, који су из његбве око-

101

ЖЕНСКИ СВЕТ

102