Ženski svet

II. Просветна задруга Српкиња у Ст. Бечеју

Излагачице су биле за свој леп и вештачки ноеао награђиване но пресудилачком одбору е дипломама и осим тога великим дукатима (сувереном), малим дукатима и сребрним Форинтачама. У своје време била еу у нашим листовима ивнешена имена награђених ивлагачица, а овде само наводимо, да су као награде раденнцама раздати 5 ком. вел. дуката, 75 малих дукнта 7 17 сребрни Форинтача и GIO диплома. После толиког огромног рада и труда и после онако сјајног моралног и материјалног успеха дочекао је одбор задружни мирном душом своју главну скупштину 3/15. Фебруара 1(385. г. и поднео је о свему опширан извештај, који је е највећим признањем и захвалом примљен од исте главне скупштине. Напомињемо да је и за ову 1884 г. смрћу изгубида задруга евоје 3 изврсне чланице: одборкињу: Јулку Ћ. Поповића и чланице: Еатарину Адамовићку и Милицу Гавриловићку, чија је имена екунштина с тугом у записник и читулу увела и устајањем с места одала им почаст. Скупштина имајући на уму велики труд, које су млоге одборнице и часнице за време излржбе поднеле заменио их је на жељу њихову новим одморним снагама, и то за подначелницу изабралаје гђу СоФију -Чакру на место гђе Ане ил. Рокнићке, за прегледачице рачунске: Кат. пл. Новнћку, Пину Кодину и поuobo Зорку Грчићку. За одборнице: Катицу Д. Поповића, Милицу Милетићеву , Марију Завишићку, Марију Бичанску, Ирму Адамовићку, Кат. Христи ћку, Анку Павловићку, Зорку Стукликову и Переиду Маркуш. Остали су часници и одборнице остале и даље на жељу скуиштине да воде задружни р р д. Тако иоткреиљен одбор новим одморним снагама ступио је у 1885. годину а 5. живота и рада свога.

може се рачунати међу најстарије женске заДруге. Основана је 1874 г. на позив мес. школ. одбора а заузимањем опште уважене гђе Јулијане Ђорђевићке и г. Ђорђа Глибоњскбг тадањег ваљаног учитеља ст.-бечејског а сада ироФ. учитељске школе у Горњем Карлбвцу. Прва ванредна скунштина одржана је 20. јула 1874. на којој је г. Ђорђе Глибоњски као изасланик мес. школ. одбора разложио значај и праву задаћу оваке задруге. После тога ирочитан је устав што га је мес. школ. одбор на захтевање

„проеветпе задруге" зготовио. Скупштина је прочнтани устав са некн.м малпм изменама усвојила п за тим се конститујисала. За председннцу је била изабрана rlpi Јулијана Ђорђевићка, за нодиредседннцу нокојна гђа Лујза пл. Војновићка, за благајкињу гђа Терезија Петровић н за иеровођу г. Ђорђе Клибоњски. одбор су биле изабране: гђе Христина Дебељачка, нок. Христина Пекаровићка, Христина Кукићка, Јелисавета Живковићка, Јелена Симоновићка, Марија Манојловићка, пок. Јулка Сомборска, Јелена Бошковићка, Паулина Крварићка, Драга Живковићка, пок. Милка Илићка и Султана Јелчићка. На првом саетанку „просветне задруге“ било је 34 чланице. Просветна задруга ставила је себи за задаћу да потиомаже образовање ерпске нравославне сироте женеке деце у месту. Са неколико редака покушаћемо да обележимо колико је тој задаћи одговорила „иросв. задруга“ од постанка јој до данашњег дана. Просветна задруга почела је свој рад одмах после коиститујмсања. У иочетку шкблске године ~874-75. ишле су госиође одборнице но кућама сриским и саветовале родитеље, да женску децу дају у школу. Сироту женску децу без одела, ио могућству су заодели, само да од школе не изостају. Осим тога куповала је „просветна задруга“ и материјал да се сироте девојчице могу учпти женском ручном раду у школи. Док је устав задруге добио гштврду висок, кр. уг. мииистарства, а то се збило тек после две године, нарастао је и фонд задружни толико, да је „просв. задруга“ могла сад у већем обиму делати на образован.у сиротих Српкињица. Тако је 1876. и 1877. плаћала приватној учитељици гђи М. Таванској 15 ®op. месечно, што је иоучавала 10 одраслијих девојчица, разноврсиом женском ручном раду. Уз то је плаћала још и општинског вртара, штоје исте девојчице учио вртарству. Крајем 1877. добила је „просветназадруга“ на молбу своју, од слав. цркв. општине једну собу у здању средишне школе; што јебидавелика добит за задругу. Задруга јетусобу употребила за школу, и изабрала још исте године једну испитану учитељицу Мађарицу, која је поред ручног рада нредавала немачки и мађарски језик. Веронауку и срнски језик предавали су српски учитељи. Отварањем ове школе ишло се на то, да српска женска деца и не иохађа-

147

ЖЕНСКИ СВЕТ

148