Ženski svet

ћање, него га пачшш јотп и склонитија на оне скотске телеспе иагоне, који тако иревлађују п отпмају маха иад душевшш - п умним даровима људскпм. Јело, са таком спремом, подржава и ствара у човеку бездушпост, користољубље, себпчност п ширп песлогу и несношљпвост међу људма п одржава ратове међу народима. Клањем и убијањем стоке отуии у људма мидосрђе

н они се склоне п науче, да се н међу собом кољу н убијају. Притом јело меса иаводи и дражп човека па силовита пића, па пушење, па се тако створи од човека морална наказа. И у колико су ово шкодљиве појаве на животу иашем у здраво доба, у толико већма уде оии лети па врућини а још понајопаснија су за време номора и зараза.

ЖЕНСКИЊЕ У ТРГОВИНИ.

Ж„3астави“ је изишао леи нланак >д овим наеловом, па и ми га изnocmro нашим читаоцима, да, о њему промисле и да расуде, па ће се можда и окренути ко на ову добру и паметну стазу. Он гласи : „У добу садањег материјализма, видимо да се по најпре оне девојке удзју, које имају што дебљи мираз, јер садашње ћувегиј е ие разбирају много за врдиие и друга својсгва удавача; њима је доста ако је само велики мираз ту, онда је све у свом реду, и онда су они вољнн у брачиу свезу стунати. Разлози су им у таким нриликама увек једни и исти, да су времена тешка, а породични живот да треба великог трошка. A ми са своје стране примећујемо тим ђувегијама, да је права њихова девиза „све за новац- и Што иоред таког начела сиромашније девојке, с лепим врлинама, телесном лепотом и приличним женским образовањем остају неудате, сасвим је јасно. Ал је несрећа њихова с тим већа. што ми немамо нп Фабрика, ни других каквих интттти тута у којима сироматпне женскиње заслуге налазе, већ се у тој оскудици баве с некорисним радом, од ког често не могу ни толико да зараде, да њиме своје иајпрсче потребе подмире. С друге стране и родитељп њихови због тешких времена ие могу иишта да иривреде, те тако носле смрти својих родитеља остају та деца незбринута, те се у њиховом животу свашта збива.

Да се том злехудом етању наишх женскиња номогне, треба, да се обазремо на начин, који би нам иослужио за излазак. У том својству кад бацимо нрви ноглед на светске прилике, видећемо да се свугди у свету у јавним лакшим пословима употребљују и женскиње, измећу осталог унотребљују се оне у школи, на пошти, у књиговодству, па и у трговини као продавалице еспаиа. Наиме у иомодним, галантеријским и мануфактурним радњама врше оне своју дужност са врло повољним уснехом, једно што и сами артикули еспаиа снадају већим делом у жеиске потребе, за које су женски продаваоци способнији од мушких, јер све појединости својих нотреба боље познају, а друго; што су и сами купци, некако уздржљивији ирема женском полу од строгог цењкања. Кад говоримо о употреби женскиња у трговини, с тим није нам намера да мушки иол иза тезге изтисиемо, већ нам је намера, да нашим женскињама отворимо она врата иривреде, која су у страног иарода већ давно отворена, те њихове млоге ваљане женскиње с те стране себп екзистенцију набављају. Оно што се опитима ноказало као добро у етраиаца, држимо да се иеће и неможе на нами штетним показати. Притом је наше уверење да би на том мољу обе страие иашле евог рачуна. Ево како: У животу видимо да онде, где обе страие заслужују, да тајОтар људи мпого бо.ље и лакше издази на крај од оног пара, где само мушка страиа заслужује, а

139

ЖЕНСКИ СВЕТ

140