Ženski svet

бројно (т. ј. не умире у оној мерн као пре) на боље окрепуо. Ово су дакле школице, где се деца ноглавито раделичка и сиромашнија нреко дан чувају и њиховом узрасту н добу сходно игром и поуком забављају. Ту се прпмају деца од своје 2. —6. годнне, летн од 8 —ll ил 12 сати пре подне н од 1 7 сати, а зими до 5 сати после подне. Родитељи плаћају по 5 —lO иов. недељно, а којн хоће, да деца п иреко подне тамо остану, доилате нешто мало за јело, па гамо остану деца ио читав дан. Разуме се, да и остала деца понесу собом лепца II друго за јело, јер не могу она издржати до подне без јела. За оваке школице не мора бити 'бог зна како снремних чувара и чуварица; узме се какав моралан човек и жена, који зиају ириповсдати библнчне приповетке и друге моралне ириче, и који су кадри на изменце забављати децу сходним несмицама, игром и малим радовима. У оваким школицама мора бити и креветаца, где се дечица та могу по потреби сном одморити. За ове школе нема других одмора осим недеље и иразника. Као што се види, то су школице, које замењују родитеље, што су, радом и трудом око насушног хлеба спречени, да своје васпитне родитељске дужности врше. Забавишта су школице друге врсте. Њих је основао и подигао опет знаменити немачки педагог Фридрих Фребел (рођен 1782. а умро 1852 год.) Оне су већ више ио некој системи удешене. За њих су ирописани неки радови и удешене неке нгре, које смерају на систематично телеено и душевно развијање деце. У ове школице примају се деца тек од навршепе З.до 6. године и забава та траје само 2 сата нре и 2 иосле подне. (од 10 —12 II од 2 —4 сата). За ове школице се узимају стручне и спремне забавиље, којесу кадре одређеним и нрописаним играма, забавама, поуком и радом оваку дечицу учи|ч 11 умно н телесно развијати. У овакој

школици сваки рад, свака приноветка, игра и забава мора тежитн општој целп, да дете свестрано развија. У оваким школицама цретежнија је страна развијање п спремање деце зе осиовиу народну школу, а код дадилишта (чуваришта) је више хумана цел истакнута. Забавпшта имају одморе, као и основне школе и могу се сматратн као припремна школа за ове. Оиа се поглавито носећују од деце бољих и имућнијих родитеља, којм или не знају, илн не доспевају, да сами евоју децу добрим васнитним радом бо.ве сиреме за мотоњи школски и животни развитак. Из овога се види, да забавишта и дадиљишта нису једнаки нојмови и да те школице немају једнаку цел, те по томе и наше добротворне задруге, које се спремају, да оваке школице подижу, нека разликују и нека бирају, шта је за њихове околиости пробитачније и по народ корисније. Обе су школице од замашни последица ио душевни и телесни развитак подмлатка нашег и ваља их у свима крајевима нашим иодизати и неговати, само за раделичку и сиромашнију' класу, више одговарају дадилишта, а за бо.љу и имућнију класу, који не морају због хлеба насушног остављати децу п кућу саму себи, одговарају забавишта више. По негде се покушало, да се ове две школице споје, ал се брзо од т га одустало, јер онда ниједиа не може као што ваља да врши свој задатак, па тако неби ни код нас ваљало то ни иокушавати, него једно ил друго, ил обоје, ал одвојепо држати. Сматрали смр, да је за наше задруге и за поједине читателже потребно било, да им ове ствари објаснимо баш сад, кад се и у нас почело о овоме живље него икад радити и мислити, да се знају равнати, а ваљда ћемо ииати ирилике, да сеиа ову тс.му и други пут у опшириијем облику вратимо.

167

ЖЕНСКИ СВЕТ

168