Ženski svet

ii чистнје, а јевтиније и не ирави „штрајкове“. И у токарске радионице (етругарске) улазе еве внше женеких, па раде најфпније етвари лепше него мушки. II ћурчијска радња боље напредује у женеким рукама. У овој радњи имаих, којеживе само отуда, шго чувају хаљине нреко лета од мољаца. Украсе све од иајмањега до највећега праве женскс легаие него мушки, особито oii(‘ од ћилибара, ееде<т>а (иерлмутер) бисера, драгог камена, јер је женска рука лакша, вештија, етрн.кпвпја, и никада ее неће моћи надметати мушки еа женекима у изводњи украса. Фризерске радње боље цвегају у женскпм }>укама, ие само чешл.ајући женске него и мушке. И ово је врло благодаран рад и пма млога, која еа овом малОм п лаком вештиницом чешл.ан.а бол.е живи, пего мушки млого јачом ради.ом. Миоге ее издржавају само прав.кећи шиоие, napoiie. У ирављењу цвећа и у дотеривању перја на женске тиешире п хал.пнс. као п за собње украсе, женске су вештије и леншим укусом него мушки. Међу овима има их, које ее еамо тпм издржавају, што ироето перјс купују па чепт.љају и иродају или еамо перу и чиете перје. У четкарекој и четпљарекој радн.и многе жепеке данае раде п и.зраде опе најфцпије ствари од шнлпате (од корњаче кора) бол.е него мушки. Има, које праве саме кичице за молере, само четкице за зубе, или нраве само оне иајпростије метле, па тим ееое и евоје издрже. У шеширџијској радњи раде данас мпоге женекиње и миоге трговине са тиеширима не само са женским него и мушкттм бол.е напредују у женским него у муитким рукама. У штампарницама раде данае стотине хпл.ада женекиња, и еве већма метпекују мушке, јер раде пажљивије ајевтиније. Имаштам-

парница, где само женске раде, а мушки се пе нримају. Тако има још и других радова, заната, трговина с којима се женске самоеталио издржавају и богате; а само у оним радњама, где греба јаче телесне снаге било их је до сада мање, али данас имаи Америкаиака и Енглескиња, које се пи у овом не боје мупгких, иего приватају и ове радње. Протиле годнне било је у Епглеској око 350 жеискпња ковача, преко 9000, које правс гвоздене чавле (ексере). Има нх, које ираве саме ножеве, виљушке, игле н друге ствари од гвожђа, од нлеха белог и црпЈог, од туча н других рудннх смееа. 11з св.ега се види, да су и женскиње нсто опако сиособис и за занате као и мушкиње, алтт их морају научитп. За то се данас свн образсг.антт народи старају; Американ i ш, Н емци, Ешлезтт, Фраецузи, отварају иидустријске школице и за женску децу, да пм олакшају изучавање заната., Међу овттм заиатима нма их, за које не треба готово ннкаква каиитала, а ни много учења; а како се заттатом сдтла пре дође до хлеба, иего вишим иаукама, јер многи научењак треба номоћи од куће још и носле, кад је све тпколе свршио и докторат ноложио, и како се даттас већ свуда препупило и учењака и доктора тако, да не мало њих поред свију школа остају без хлеба: то ваља само она глуна предрасуда да надне, као да занат није дичан и као да женска иије за занат и трговину, тш ће одмах све поћп на бо.ве и неће бити страха због неудајс. Нерад је, који срамоти и паводи тта срамоту; за то нека свака учп и богага исто онако, као и сирота, јер ни једна не зна шта је чека. Данас се све л.ул.а, иа иека свака гледа како ће се одржати п кад бп у крајњу невољу и СИрОТИЊу дошла. (Наставиће cc.)

КАКО ДА СЕ ЧУВАМО ОД КОЛЕРЕ.

Ј е оило далеко, то је сад већ олп:s У• °Д чега смо се бојали, нисмо се уоојали. Азијатска болест, шго ее зове колера, дошла је до наших нрагова. Она је, дао Бог, врло редак гоет код нае, иа за то је ее људи више и ила-

ше. Она је, до душе, у ттрвим приликама и млого жешћа била, па је и задала страх људма; ал сад ју свет већ боље познаје, па је се тако и не боји, јер се може од ње лакше и сачувати. Сад се већ доказало, да та болест не улази у човека ди-

201

ЖЕНСКИ СВЕI'

202