Ženski svet

ромашнмјих роднтсља без њс, тек опда L е се впдетп од какве ће неизмерие користи бити ова школица по цео Јвудски род. Школпце ће ове бити главиа нреобразгшца целога парода. ЈБуди ће отуда изилазити развијенпји душом п телом више, иего што се и замислити даје. Ко је рад, да види ово у нанред, нека уђе у сомборску школицу, коју је прошле године иодигла ова славна општина све иодстицањем и истрајним заузимањем оне иаше славне педагошке старине г. 11. Т). Вукићевпћа, гато је Сомбору овим и млогим другим просветпим радом тако дично име стекао. Ту имамо нрву и праву ову школицу за нашу малу децу, ту ва.ња видети учителшцу гђицу Олгу Павловићеву и ону децу, иа да свакоме.ударе сузе од радости; онде је прави живот дечији, онде је дечији ленши рај, оно је деци друга боља мајка, јер развија у њима оне богодане даре вештачки, што пи оие рођене мајке без оне школице никада не би могле извести. Мајке дају деци тело, а #: ове учитељице развијају душу и ум. За то данас сви свесни људи отварају ове школице, јер су ове од свију најјев-

тиније и за општиие, да их држе, и ;за учитељице, да их ономе, што треба, науче. Снака врелија девојка може за кратко време савладати све опо, што се ииТте за ову учитељицу, еамо вил.а да се заузму за ове школе и да их нодижу родитељи и женеке задруге. Дапас би пам најнужнија била школа за образовање ових малодечијих учитељица. Надамо се, да ће прве оваке шко.то у нас иодићи Загреб, Сарајево ил Београд, а могао би и наш Народни Црквени Сабор ваљда шт-о учинити за оваку школу. Има данае хиљада оваких вртарица и чуварица мале деце, које као приватне, кућевне учитељице раде, и доводе се у наше куће из далека света, које не знају ни нашега језика, те наша мала деца морају најпре немачки да науче; али никада иеће ова деца, што се самце уче, бити оно, што деца, која ее у дечпјем друштву уче и развијају. Толнко имасмо за еад навести о педагошкој за напредак народа, најглавнијој струци школској.

КАКО СЕ ОДРЖЕ ДЕЦА ДО КРАЈА ПРВЕ ГОДИНЕ.

ijfljCßii лекари препоручују данас матери, макар била слаба и нреслаба, да опа ирво 10 даиа сама своје дете А доји, па ако носле може и даље, тим > боље и за њу и за дете. То сила иомогне детету да остане живо, макар само један или два месеца сисало; а што дуже, то боље. Ако би мајчино млеко било слабо, онда се мора додавати другог. Само кад мати нема млека, ил је болна преболна, онда се дете мора хранити другим млеком, па ако се нађе здрава доја, тим боље, ако не, онда је кравл>е млеко најбоље. Без млека нема живота детету, никоја друга храна не накнади тог, и у залуд вам је сва друга мука, јер без млека само патиика дижете, да вас и себе намучп. Кравље је млеко боље иекувано и неопрано, па с окуваним разблажено, и то првога месеца са још толико воде, а ноеле

до 5. месеца са трећином, а од 5. без додавања воде. Дете ваља уредио дојити и нојити. Најпре свака два сата, а после свака три сата. Ако га појиш из стаклета на сисак, морају стакло и сисак бити сасвим чисти, другчије је зло. На чистоћу ових има мати најстрожије да иази, да би одржала дете у животу. За то ваља то стакло да стоји непрестано у чистој води, па кад треба, онда ее извади, оцеди, и колико треба у њега млека налије па дете напоји, а што остане, оно се одмах истресе, па стакло и сисак добро опере, иа опет у чисту хладну воду оставп. Ко на то строго не пази, неће одранити дете, јер ће му час по имати пролив, док га овај не умори. После 9 месеци сме се детету давати по мало и друге хране, н то само но мало ситиа гриза, житне каше ил чорбе од каше.

233

ЖЕНСКИ СВЕТ

234