Ženski svet

ЈЕДАН РУЧАК У АРАПСКОЈ КУЋИ У ДАМАСКУ.

fjraMO у светој земљи Палестинн па §>( више варошп Кане, где је Исус у $ сватови претворио воду у виио, где су извори реке Јордана, у коју се наш Спаситељ крстио, имадеједна велика, прекрасиа варош, која се зове Дамаск. Та се варош са своје дивне околтше, са свога прекрас#ог ноложаја од свију источњака високо уздиже, песници је славе, а и сам Мухамед, кад је једпом са својим вернима на ону страиу путовао и угледао дивоту и красоту положаја и околиие оне, вели се, да је рекао: „ја хоћу само у небесном рају да живим, а нећу и у земном,“ па се окренуо и отишао одатле, да га само не мами и даље леиота варопш. И данас је велика и богата та варош, броји преко 120.000 становника. Ово је уједно колевка апостола Павла, па и данас се тамо иоказује место, где је Павле, обузет небеском светлошћу, обрнуо вером и од гонитеља постао најревноснији нобориик хришћанства. У овој вароши било је од вајкада Арапа мухамеданске вере, на и даиас их тамо има у великој гомили. Код једног таког Арапина био је позват на ручакједан путник Француз, па због запим.љивости своје вредно је, да се чује, како тај човек нрича о њиховим обичајима при дочеку и ручку. o ii вели ово: „Још уз пут ириметио сам моме иутевођи Ибрахиму, да би волео да видим, како изгледају араиске куће из нутра и да упознам њихов породични живот и домаће обичаје, те ми он обрече, да ће ме по иовратку иашем у Дамаск одвести своме брату на ручак. Једва сам чекао, да доживим и то. Кад смо се вратили у Дамаск, ја оиоменем Ибрахима на задапу реч, и кад други дан, а он дође по мене да ме води брату своме на ручак.Кућа братовљева лежала је у пајудаљенијем крају вароши ове и кад сам ула зио кроз вратаоца унутра, морао сам се скоро придвостручити, док сам се провукао кроз њих, тако су ниска била. Чпм сам се иснравио, а ја се нашао у једном четвртастом предсобљу, иа уз зид свуд камонита седишта. Ту дочекују мухаме-

данци госте своје, а ретко, да кога постигне та срећа, да и даље присие. Кроз средњи зид воде опет мала врата у двориште (авлију), које је постављено белим мрамором и на средп тога палази се осмокути базеи (бунарчић) нз кога скаче у вис вода. У наоколо тога иодиже се зграда иа кат, и од врата, куда смо ушли, воде стененице у иоједина одељеља. Соба, где су мене увели, није виша од 8 стоиа, на среди је низак сто, око којег су иоређани јастучићи за седење. Уз дуварове су нонамештани дивани, а под (патос) је застрт ћилимом. У соби дочекао ме је седећи иа дивану с босим нрекрштеним ногама, пушећи, Ибрахимов стари отац и млађи брат, момче тако од својих 18 година. Старац ме но обичају иоздрави седећп и ионуди ме, да седнем крај њега. Тек што сам сео, а донесу и мени чибук и нонуде ме с црном кат>ом. За неколико минута после нашег доласка уђе Ибрахим у собу са три младе и богато обучене женске, оне ми се смерно приближе и пољубе ме у руку. Лице им је вшпе жуто, обрве и коса црна и може се казати, да су више лене, а једна баш милокрвна. На Прсима су имале но један мали плав цвет и две су биле тетовирате (бојом ишаране) на челу између обрва, а трећа на брадн. Све су три ишле босе. Нокти на прстима и ногама обојадисани угасито црвеном бојом, а на чланцима од ногу имале су гривне од сјајног метала. На глави су носиле Фесбве (капе) од црвеног сомота, са велпкнм златипм гомбама (китицама) и оперважени около златним гајтаном. Коса је била исплетена златним новчићима. Горња аљина пскпћена као и Фес златним гајтаиима од црвеног сомота допирала је тако до колена ; а до чланака су доиирале свилеие наногвице. Око врата свилене мараме, којс се крајевима спушташе до нојаса. За мало но доласку ових женскиња, постави се опај ниски сто на сред собе са једиим туцетом судова. Ту је у њима било неке чорбе, живинска меса, неко јело од ниринџа помешапо са ситпо истученим месом, неке кнедле (голубићи) иечене

241

Ж.ЕНСКИ СВЕТ

242