Ženski svet

18 ЖЕНСКИ СВЕТ. 14

на западу сасвим заборавило, па п код нас тако изгубило, да је данас једва пу селима наћи коју бабу, која уме добро да протре. Данас је и одличнији свет тако се дао за лекаријама, да више не гледа ни на чистоћу ваздуха, воде и хране, ове три прве потребе и најглавнија лека у свакој болести, баталио п купање п прање — чистоћу тела пи коже, — па богати једва чека пролеће да напуни џепове па да иде у бели свет да тражи купке; а да има мало свести, помогао би се сваки купањем п трењем и код своје куће, а

не би га стало ни десето од оног, што у

туђини проспе. С тога је нас тариља, којих је пре било пуно. Данас се ради п ово са више вештине и има особито у купкама парним ру ским и амамима турским врло вештих послужитеља и послужитељица, који свакога науче оно, ко год жели да научи, Та-

нестало и код

риље те иду и по кућама па има и данас примера, да нека постане срећна, допадиувши се оном, кога је помогла — проста девојка и удовица богатом п одличном момку п удовцу, те је није више ни пустио од себе; а на западу сада дижу се праве школе тариљске, и излази ово помагање болеснима на врло леп глас, ту струку помагања ваља и бабице да науче, па ће имати још боље заслуге за себе и народ.

— Па нису само тариље, које том једном вештиницом двориљачком помажући патницима помажу и себе, него и оне просте послужитељице у женским купкама многу су сузу благодарности виделе од оних патница, које послужују, па сузе оне створе п њима оних светих и анђелских часова, оних топлих осећаја, за које знају само оне, које чисто и свесрдно јадницима помажу. —

(Продужиће ве.)

КО ЈЕ ГОСПОДАР БА ДОМУ

ного п много се говорило п писало о домаћем васпитању, којом приликом набрајаху се мане домаћег вастттања, којих имаде врло мпого, тако, да их човек не може све на једаред ни избројати. .

Просто набрајање тих мана не би значило ништа; јер не би писац постигао своју цељ. Није, дакле, довољно изнашати

мане, него треба и начин наћи, како да се те уклоне. То је оно, што је, управо, најтеже.

Миотп родитељи и сами увиђају своју погрешку у васпитању, али нису у стању пи уклонити ју; шта више се дешавало, да хотећи избећи погрешку, пали су још у већу, па после не могу, да се искобељају,

По себи се разуме, где су родитељи

· сами необразовани, да ту не може ни бити помена о васпитању деце, ту је јошгонај примитивни начин, п све што се збуде, било добро, чега је мање, бпло зло, чега је више, еве је то случајно и нехотично. Ту је васпитање онако, какво су они од

(Педагошко питање за родитеље.)

својих предака насљедили или пак по примеру других кућа. | За половпо образоване родитеље нећу | да говорим; јер они још мање имају вредности, таки су гори, но они, код којих култура није на врата ни куцнула. Таки су само на штету образованости и васпитања. Воћка неотлемењена не може давати оплемењена плода; родитељи неоплемењени не могу давати ни човечанству ни држави ваљане синове, који ће моћи послужити и једном и другом на дику; него ће давати синове, као и воћка различна плода споља лепа и румена а изнутра скроз покварена, црвљива.

И код оних људи, који су образовани, који знају како ваља децу васпитати, и код тих се дешава, да каткад не постигну своју цељ, томе је понајвише узрок њежна љубав оца и мајке према деци својој.

И најстрожије родитељско срце омекша, кад види своје дете болно или кад види јединче своје на самртничком одру