Ženski svet

БРОЈ 8.

У НОВОМЕ САДУ 1. МАРТА ,1887.

год. П.

МАСЕ СВЕТ.

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ЗЛА ЗА :

еваког 1. дана у месецу на целом табаку.

Х '

Цена,је годишње 1 Фор; за Србију 2:/, дин. у сребру. Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.

медичкој струци имамо да наведемо још неколико речи засебно.

Зашто се од свију високих наука највише одају жеске на медичку струку, лако је знати. У речи о дворењу болесника видесмо, да су оне рођене (природне) двориље, па онда је лако схватати, да ће још већма волети болеснима са потпуном науком у помоћ бити, особито, како их на ово пи нарав вуче и пужда тера. Нарав их вуче, да се као матере јаче брину за очување здравља и живота своје деце; а нико више не оболева, ни мре од мале деце. Исто тако морају и за себе да се брину, јер п саме више оболевају; те и себе ради воле и треба да знају, како ће се здраве одржати и у болести помоћи; и камо ерећа, кад би то све могле знати, и све прилику имати, да науче, бар оно, што је у томе најглавније; а кад то не могу, онда је наравно, да воле у болести својој и своје деце шштати и тражити помоћи у изучених жена као доктора. То исто волу и родитељи за оболеле одрасле ћери своје и мужеви за. оболеле жене, питати за савет и лека тражити у стручно изучених жена, — јер се болести женске и дечије њих ближе тичу.

__„Још даље сви знамо, да се болести не дају познати само по лицу, ни само пипајући жилу на руци, него мора доктор болесницу да испита и да прегледа; а на женскима има болести, па стид им не да мушкоме доктору показати се и исповедити, него воле питати бабе п дати се лечити од баба; а како пролазе сви, који се повере неуком и невештом да их лечи,

ШТА СВЕ МОГУ ДА РАДЕ ЖЕНСОКИЊЕ.

(Продужење.)

то се већ зна. Кад се запусти болест, онда ни изучени доктори не могу увек помоћи; па онако их хиљада и хиљада грдно страда и помре, само зато, што се стиде показати се мушком доктору. Да је тај стид по њих саме врло опак, то стоји; али, нека се назове и глупост, он је тако урођен и укорењен, да би се сва нарав женска морала пре окренути, него што ће тога стида нестати; јер је баш то најсветије својство женско, о којем виси част и поштење, па и морал п религија, породица и друштва људскога.

Још даље, зна се, да за медички рад требају добро развијена и изоштрена чула: што финије осећање прстима, носом, језиком, оштар вид и слух; а ово је свеу жена од природе Финије; и иште се јако и верно памтење и то је у жена јако. Оне имају дакле и урођена талента за лечење; Па онда имају оне на здравље својих и сила јачег уплива, и стање здравља у породици и целоме народу сила више од њих зависи. По томе се види, да је и лечење и видање више женски рад, и нема сумње, да ће с њима не само жене и деца бити још здравији, него ће ва цело бити срећа за цело људство, што год више буде учило ове науке, женских као и мушких; п извесно је, да ће струка ова све већма прелазити у женске руке, само док се ова данашња недотупавна система учења боље удеси. Данас се свуда, признаје, да су дипломиране женскиње као доктори не само сасвим равне мушкима, него у питањима женскога живота према-

шују ове.