Ženski svet
П ЖЕНСК
Да је чување здравља и лечење 6болесних женски рад од прастарога доба, сведочи и прича и иеторија. У старо-грчкој причи су, богиње Артемида п Палада заштитнице болесних жена и деце, полубожице Еигеитија и Лохеја помагачице породиљама, полубогиња Епијона, жена Асклепијева стишава болове људима; а код још старијих Египћана је богиња Изпс чуварица здравља људима, и код старих Римљана је богиња Јунона Луцина, заштитница породиљама. Тако казују приче, а ове нису до дна измишљене, него су имале стварне основе. Од Асклепијоса (Ескулапа) божја сина почиње лекарско знање и вештина ; њега је Титан Хирон заједно са својом ћери Ендејом научио познати сво лековито биље и лечити болесне тако славно, да је по неког и из мртвих подигао; а од деце Асклепијеве већма се спомињу ћери Јасона Панакеја и Аигла, а особито Игиеја као чуварица здравља и видарица болесних тако, да и данас на многим апотекама њен лик стоји, и по њеном имену и данас се наука о чувању здравља зове Игиејина; а за синове Ескулапове: Ма каона и Подалирија једва и онај, ко чита Омира, зна, да су били лекари и војводе. Ендеја и Игиеја биле су дакле прве изучене видарице. За Ескулапа казује прича, да је имао исто тако млоге ученице као и ученике. Отуда се п у Омпровим песмама, тима најстаријим писменим споменима, наводе жене веште у лечењу болесних : Вра;
чарица као вештица Кирка и Агамеда, које:
познају сва лековита биља, и Египћанка Полидамна, која је научила и краљицу Јелену“) правити пиће, које стиша срдњу и учини, да човек заборави на све беде и невоље. То су све сведоџбе, да је лечење болесних женски рад од прастарих времена.
Из повеснице зна се, за најславнијега старо-трчког учитеља Џитагору, 600 година пр. Хр., да је своје ученике и млоге ученице научио чувати здравље и лечити се од болести. Начела су му била: хар-
· монично развиће телап душе гимнастиком
и Филозофијом, примерност у свима врли-
%) Ћер богиње Леде, која је била удата ва Менелајем Грчким краљем, због које се ваподео онај страшни тројански рат, којег је Омирова песма онако елавно опевала.
И СВЕТ. пи 68
нама и у свему умереност, а уз то најпроетија и то само биљна храна. Питагора, био је први испитач лековитих енага у биљу и испитач телесног састава људског, те први оснивач природњачке школе, која је основа медичкој. Његови ученици и ученице, били су већином лекари и лекарице; лечили су највише дијетом и гимнастиком — само је штета, што је из онога доба врло мало писмених остатака. Тек 300 год. пр. Хр. долази Мпократ отац писмене ме дичке науке, па и овај наводи, како не само бабице лече болесне женске п броје то у своје право, него наводи и друге женске, које уче медичку струку и лече болесне, п каже, како жене и матере у њих траже савета и лека. Зна се даље, да је и Фенарета мати Сократова била чувена бабица и видарица. 'Таких видарица било је и код Римљана, којима су Грци у свему били учитељи; а после Римљана било је и код других народа. Зна се, да су и у средњему веку не само бабице него и друге жене и девојке лечиле болеснике. Лекарица ових било је много у 14. столећу. највише су биле Чивуткиње, којих су очеви били лекари. Међу њима је било и чувених специјалискиња, особито у лечењу окобоља Биле су неиспитане, и што су знале, оно су од другога видиле и научиле, а после својом пажњом и искуством допуниле. Неке од њих нису ни седеле на једном месту, него су као и мушки лекари ишли од вароши до вароши и од села до села, у особптом оделу, па чак и по црквама хватали болесне. Тек из предпоследњег и последњег столећа зна се за женскиње, које су пшле у медичке школе, а после и докторске испите полагале, на оној великој и најславнијој талијанској медичкој школи у Салерну, и на медичким школама у Немачкој. Тако је год. 1754. на свеучилишту Халском у Немачкој проглашена за доктора медицине гђа Доротеа Еркслебен, којој је отац био
„доктор медицине. Била је у детињству
болешљива па седећи у соби уза свога старијега брата, научила је латински тако, да је испит с одликом положила ; после је читала очине медичке књиге пи толико је научила из њих, да је могла помагати оцу лечити болеснике; па чак позније, кад јој
|