Ženski svet

163 | ЖЕНСКИ СВЕТ. 5.464

Француској и у Шведској добивају нај веће Фабрике под своју управу.

Има најпосле жена и девојака, које се одају и на морнарске науке и полажу испит за капетане на мору. Пр. год. положила је гђа Мара Кун капетански испит и одмах је постављена за капетана на пароплову „Јелисавета“ (Патргуасће) а пре 2 год. положила је се одликом гђица Мара Милтер и постављена је за капетана на великој трговачкој лађи ;„Салини.“

Тако има данас у свима струкама и ових виших наука много жена и девојака, које и поред тога, што им ее пречи науке слушати, опет само својим неуморним трудом изуче их и одликују се у њима.

У Бечу, у задрузи бечких списатељица и вештакиња има данас преко 900 чланица. — У Сакеанској било је још 1881. год. преко 2470. У Енглеској има данас преко 1000 отличних списатељица. Има их п у Француза, Шпањолаца и Талијанаца, али мање, јер Латини већма прече женскињама да се уче.

Међу овим учењакињама пма их, које ако и не добију учитељских и професорских места, држе и другчије предавања, по предпоменутим струкама наука. Прошлог лета држала је у Бечу на скупу оријенталиста сл. египтолошкиња Амела Едвард онај свој по целом ученом свету слављени говор. —— Гђа Хедвига Вилхелми из Мадрита путује по Европи и држи популарна предавања из Филозоије, и свуда је са највећом хвалом слушају. У Берлину говорилаје о моралном закону, и тим говором је све присутне учене људе тако очарала, да су све немачке вароши молиле је, да и њима дође. Гђа Ема Ладеј држи од више година литерарна предавања са највећом славом. Сад је у Монакову. Прошле године је у Штутгарду говорила о класицима немачким. Написала је дивних ствари за женске, предаје о најизвренијим женским карактерима п тим женски свет најлепше подиже. Имамо п ми нашу гђу Савку Суботићку, која је већ неколико дивних предавања држала на јавним нар. састанцима. Само тако се да народ сатувати од туђе навале п одржати у духу својих народних врлина. —– Има даље и такових, које оснивају Формално велике школе за женске. Гђа

Клеменса Роаја Француска списатељска, која је написала и много и добро, даје сада у · Лузану у Швајцарској течај из целе Филозофије.

У Дрезди постоји заједничка задруга женских и мушких литерата, па имају своја литерарна вечера, као беседе, ту држе з: себе предавања о наукама пи вештинама, читају најодабраније партије класичних сппса, воде о томе дискусије, и то су дивна ужи вања за литерате — учене људе, која далеко премашују све друге забаве, певанке, части. Ових књижевних вечера има данас по целој Немачкој и Француској.

О женама и девојкама као издавачицама и сарадницама код различитих листова говорићемо позније, а овде пмамо још да споменемо девојке и жене као песнике. — Много има жена и девојака, које се отликују у песништву, поглавито у лирском. Ту је осећање ствар главна, а ово

је њихово и јаче у њих. Многа сама себи

олакша п тугу и жалост кад своја осећања папише, олакша већма, него кад их просто пскаже и саошнити, Најлештих лирских као и религиозних песама не би било, да их пису написале жене и девојке. Лепе васштање и лешше природније пи чиетије живљење чине, да су и осећања и мисели чистије и лепше и племенитије. Још у стари Грка пи Римљана било је жена и девојака славних песника. Међу њима су биле прве Сао и Корина. — У Немаца су међу пр-

вима: Ада Кристен, Амалија пл. Хелвиг, Ема пл. Ниндоре, Лујза Бахман, Лујза пл.

Пление, Бароница Марија Ешенбах и др. Најлепше су им црквене песме, што су жене и девојке написале. — Енглези славе своју Фелицију Хеман, Елису Кук, Летицију Ландн, Каролину Норти, Елпсу Браун, Аугусту Вепстр, Христину Георге и др. Шведи имају своју Ану Вестберг, Шарлоту Кремер п др. Французи ЈЕ Лујзу Коле; Шпањолци Ангелу Гра-

1, Каролину Коронадо; 'Галијани, Ермиа Фузинати п Францишку Лути. Мађари: Јованку Вол, Флору Мајтењи, Хајналку, Атолу КишФалуди. Имају п Словени својих жена п девојака славних песника: Чеси своју Ану Тукачеву, Божену Њемцову, Добромилу Ретарову, Јозефину Зелинкову, Елишку Краснохорску и Бохунку Свободову по др.; Пољаци: Део-