Ženski svet

165

тиму ЛуФчевеку, Нарцизу Шмиховеку, Северину Шоховеку и др. У Руса је најславнија лиркиња грофица Ростопчин, Павлова п др. Ми, како код нашега врло јадног политичног положаја не имасмо ни једне више школе за лепше образовање женскиња, тек сада од како се девојке и жене примају у препарандију имамо и на књижевном пољу раделица, можемо се ако и спромашки подичити са нашом Драгом Дејановићком, Јеленом Деспотовићком, Јулком Маринковића, Софијом Стефановића (Вилом Равијојлом) и пре ових Милицом Стојадиновић (Вилом Фрушкогорском), а има их и више, које се у листовима појављују, и даће Бог, па ће их од сад бити и више, јер пиву ни Српкиње заостајале иза других, него ако нису предсначиле, а оне су у поредо држале. Највише су написале жене романа, новела, приповедака. Не налазе у животу оних лешших примера, како их себи замишљају, па их стварају и овековечавају и тим лешне него ичим млађи нараштај васпитавају. У роману су Енглескиње најславније. Њихови су романи најизврснији, Немци и други једва их чекају, па одмах их преводе. Међу првим спитељкама су: Јулија Каванаг, Харијета Бечерсто, Флоренца Меријет п Маргарета Олпфан. Код Француза је Жорш Сан са својим социјалним романима прва над свима; има их и више других али Француски роман није опако чист као енглески. Код Шведа је Францишка Бремен написала најлепших и најизврених новела приповедака и романа. У Немаца најславније су списатељке романа грофица Елиза Хохенхаузен, Ида Ханхан, Јелена Хилзеп, Каролина Поп; даље су Клара Бауер Клара Мунд, Отилија Вилдермут и млоге друге. У мађара еу главне: Ленка БајзаБеницкијева, Ђармати Кигиница, Марија Доминковићева, Грофица Ема Телеки де Жерандо, Јанка Нотал, Антонија де Жерандо пи Ружа Деринадо. Наша браћа Чеси имају своју Каролину Свјетлу Мужакову; Руси славну Евгенију 'Гурсову, Евгенију Велманову, Марковић Вовчокову, Јелену Андријевну, Халнову рођ. Фађејеву и Надежду Свеслов Крестовеку ; њене романе преводе Французи, Немци п 'ТГалијани. Пољаци

ЖЕНСКИ СВЕТ.

166

имају своју Елизу Орцешко која је писала дивне приповетке за женске, Паулину Ланзов Вилконеку, Клементину 'Ганску. Како се у нашим кућама осим српске књиге чита по нешто и страна и то највише немачка, то ћемо навести још неколико имена, од њихових списатељица у знак њихова лепа труда за образовање не само својих, него и других, који год уме њихову књигу да чита и оним лепим наукама да се користи, и то, навешћемо имена само оних, које њихове списатељице признају за најизвреније, а то су по азбучном реду: Анета Дросте ХилсхоФ, Бета Паоли, Бетина Арним, Вилхелма Халер, Елиса Полко, Јелисавета Вернер, Каролина Најбер, Лола Киршнер, Стефанија Кајзер, Хенријета Херц, Шарлота Бирхпфајфер Шарлота Штајн и др. За равноправност женску писале су особито Лујза, Бихнер п Лујза Ото. — Кад смо споменули Бету Паоли, неможемо пропустити да не напоменемо како Немци своје учене жене отликују: Кад је прошле године Бета Паоли славила свој 70 годишњи дан рођења у Бечу, дошле су све корпорације њој на поздрав п на поклоњење; ал она је п радила неуморно на просвети свота народа, у Аугусту 0. г. навршује шведска списатељица гђа Емплија Карлен евоју 80-у годину, а 50-у свог еписатељетва. Прву књигу написала је г. 1838. Шведска учена академија је већ одавно признала јој велике заслуге у образовању народа списима својим, а сад јој спрема прославу лепшу него што је досада и једна доживела. Тако раде све жене, п раде са више истрајности и поноса него млоги мушки. Код Француза се особито славе гђа Штаел, која је својим списима задивила сав учени евет; слави се п грофица Валерија Гаспарин; код Енглеза Георгија Елијот под именом Мари Еван пи Харијета Мартино. Имају и Оловени осим наведених још и других славних списатељица својих. Чеси имају своју: Елишку Пешкову и Софију Подлипеку. Пољаци били су у есрећнијем положају од других (Словена па их имају сила више; најславније су Александра Доментовека, Ана Крајевска, Ана Рађивилова, Елеонора Земјецка, Елеонора Оштримпра,

ж