Ženski svet

215 ЖЕНСКИ СВЕТ. 216

народа, али ту разлику тек је владавина Викторијина ублажила. Пређе је било друкчије. Кад су те две политичке партије у Еиглеској попикле, главна разлика између њих била је управо та, што су торијевци хтели да прошире владаочева права на рачун народа и његовог заступнттгва, а виговци су против тога војевали.

Ноћу између 7 и 8 јупа 1887. год. умре краљ енглески Виљем ТУ. и тако његова синовица принцеза Викторија, као 18. годишња девојка заузме престо енглеских краљева.

Ретка појава: слаба, млада девојка да краљује пад државом, која има 300 милијуна душа! Али је та девојка знала, да се достојно понаша и на брзо је стекла оно поштовање, које јој као владарци припада.

После револуције од 1880 год. дошао је на Француски престо Луј Филип, тако звани „трађански краљ“, који је требао уставно да влада. За обележје уставности тада је Тијер изрекао ону чувену изреку: „Краљ влада, али не управља.“ То начело постојало је и особито се утврдило за време Викторије у Енглеској. Она је владала, и од својих права није попуштала, али њени министри, који су били одговорни парламенту управљали су земљом. Она се увек уставно понашала. Ако је требало променити министарство, она се није устезала да то учини, ма да јој није увек лако падало....

Три године је Викторија седила сама на престолу. Постала је зрела девојка, требала је да се уда или боље рећи ожени.

Па преетолу белгијском седио је Леополд први, онај исти, који је био муж Шарлоте, и коме се пре тога, смрћу Шарлотинем омакла прилика, да се с њоме дели енглески престо. За Леополда веле, да је био најмудрији владалац свога доба и да су многи владаоци у њега тражили савета. Тај мудрац краљ био је и практичан Кад није могао сам да се утврди у близини енглеске круне, он је гледао евога рођака да препоручи енглеској краљици. Кобуршки принцеви били су онда они, који су оживљавали полумртве дипастије. Викторија је имала ваздан просилаца, али срце њено задобио је принц кобуршки — Алберт, који постане њен ђувегија. Да се види, како се она у свима приликама коректно држала, навешћемо и ово. Њен будући муж морао је постати енглески поданик, и као такав морао се заклети на верност уставу и владару. Кад се приближавало време, да се вен-

о

чају, дође краљици надбискуп лондонски и рече јој: да би при венчању могло изостати оно „и жена да бојитеја својега мужа“, јер како би то изгледало. да краљица каже јавно у цркви, да ће слушати евога мужа, кад се тај исти пре некокико дана заклео њој на послушност. Знате, шта је краљица одма, без предомшиљања одговорила : Сваки енглески грађанин мора бити покоран краљици и уставу, али зато опет ја као жена морам слушати свога мужа. Таке је она појмове имала о дужности жене, ма да је она била господарица у земљи.

Така жена унела је све услове у брак, од чега зависи ерећа у браку. Тако је и било. У мужу само је она налазила потпору, у тешком позиву свом. Он јој је био најбољи саветник.

Њена владавина била је испрекидана бурама, које су доста сметале државном броду. Тако у почетку била је она велика борба о порезу на жито, у којој је велику славу пожњео њен министар и велики државник Пил.

ТУ спољној политици најважније је“ дело било — кримски рат, кад је енглеска стала на чело „европске коалиције“ против Русије. То је било дело њеног министра лорда Палмерстона. Од тог рада сву је корист побрала Енглеска, а, Наполеону остала је само: — слава,

Под њеном владавином Енглеска се раширила у Аерици и Азији, задобила је Кипар, Египат и 'прекупила је гкције суецког канала, те тиме постала и господар тога воденог пута. Биконе Филд је начинио и царицом индијском, а Гледстон је пренео њену власт опет у Египат.

Извоз енглеске индустрије за време њене владавине се удвостручио, у истој мери подигла се производња у земљи. Толико је напредовала Енглеска !

У породичном животу била је краљица Викторија сретна, овим што је рано изгубила свог мужа. Изродила је деветоро деце. Најстарија кћи удала се за престолонаследника немачког, њен први син престолонаследник, има за: жену кћер краља данског, сестру руске царице, а млађи син има за жену сестру руског цара, најмлађа кћи њена удата је за принца Људевита Батенберга брата бившег бугарског кнеза.

Ова енглеска краљица, може се рећи, да је сретна и као владарка и као мати и као жена. Но цео њен јавни и породични живот показује, да је она ту срећу и заслужила, а не да јој је случајно дошла,

Ра авва асс- љоа, "-б5.