Ženski svet

258

жени, која још ништа није знала: „Драга моја, вас је задесила несрећа, коју ћете валда лакше поднети, кад ју чујете из уста аустријске царице, него кад вам ваши суседи јаве, ваш се муж удавио. Молите се богу за спасење душе његове и чувајте вашу децу.“ Краљица се тим брзо удали, јер се свет већ приближивао био са лешином, То вече још донео је тој несретној жени дворски послужитељ 4000 Ф. што је краљица послала на дар.

У Турчанском Св. Мартину отворена је у среду 22. јула изложба женских ручних радова, коју је приредила словачка женска задруга „Живена“. Отворио је изложбу Пијетор а пре отварања је Хурбан старији држао значајан го. вор народу у цркви.

Отварање изложбе је врло свечано изведено. Словачки народ је у великом броју заступљен био при отварању изложбе а доста је било и браће словенске из Чешке и Моравске. У очи отварања изложбе била је „Беседа“, на којој су сви суделачи били у народном оделу словачком. Адвокати, доктори и друга интелигенција словачка па и отмене женске иду по улицама у чисто народном оделу. Исто тако и сва певачка друштва, која су била на окупу тамо." Изложба ова сама по себи је врло значајна, како у уметничком тако и у историјском погледу и ако јој непријатељи словачки хоће да важност побију тиме, што веле, да су већином изложене ствари, које не носе на себи тип словачки. По простору не заузима врло много, има до душе пет повећи одаја али свака стварка, која је тамо изложена за Словака је од врло великог значаја, а за странца предмет дивљења и уживања, То признају и сами Мађари.

Словачки лист „Матодте Хомпу“ изашао је о дану отварања изложбе у свечаном црвеном оквиру са прологом од Светозара Хурбана и поздравом изложби од Др. Ј. М. Л. Хурбана. Токо се проста изложба женских ручних радова претворила у велику народну светковину словачког народа. Срећно им било!

Изложбе. Овог августа месеца има у Угарској четири изложбе. Изложба женских словачких рукотворина у Турч. Сент. Мартину; изложба радова женске обртне школе у Загребу; изложба, јечма и изложба вреже у Будапешти.

„Златна ружа“, тако се зове орден, којим папа римски награђује заслужне женске. Ове године је добила тако одличије гђица Колдвељ из Вашинктона у здруженим американ. државама;

ЖЕНСКИ СВЕТ

254

а стекла је ту милост с тога, што је даровала 8 милијуна Форината на оснивање катол. свеучилишта у Њу-Јорку. Овака се отличија давала, само владалачким женским члановима; али за оваке царске дарове, поклонио је то отличије папа ево и грађанској ћери.

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ.

1. Максим Црнојевић, трагедија у 5 чинова с певањем написао Др. Лаза Костић за позорницу удесио А, Хаџић. Друго поправљено издање ерп. књижаре Браће М. Поповића у Нов. Саду 1887. — Цена 40 новч.

2. Пера Сегединац трагедија у 5 чинова из повести народа српског написао Др Лаза Костић. Друго поправљено издање Наградила „Матица српека“ евојом највишом наградом. Штампарија срп. књижаре Браће М. Поповића у Нов. Саду 1887. — Цена: 60 новч.

3 Занатлија. Приповетка из занатлијског живота; за младеж и за народ написао Роберт Нидергесес. Превео и у неколико за српски свет преудесио Гавра Пут: ник управитељ-учител у Руми. Издање срп. књижаре и

штампарије Браће М. Поповића у Нов. Саду 1887. Цена је: 30 новч.

4. Краљево звоно по Р. Х. Стодару спевао Милорад П. Шапчанин. Прештампано из „Стражилова“ Срп,

Штампарија Др. Светозара Милетића у Нов. Саду 1887. — Цена: 2

5. Летопис Матипе Српске, уређује А. Хаџић. Књига

149. 1887. свеска прва У Нов. Саду. Срп. штампарија Др. Светов. Милетића 1887.

6. ЕЊњиге за народ, издаје „Матица Српска“ из задужбине Петра Коњевића свеска 11: Родитељи “ школа написао Мита Нешковић учитељ; свеска 12: Свештеник ова Оберлит или шта може учинити ваљан свештеник у својој општини, написао Андрија М. Матић гимн. проФесор; свеска 18: Како се негује свилена буба за народ написао М. Петровић, професор природних наука у учитељској школи у Сомбору; свеска 14: Недеља и тразници за народ написао Др. Милан Јовановић-Батут. Све 4 свеске изишле су у Новоме Саду у штампарији А. Пајевића 1887. г. Свакој је свесци цена 10 новч., а свака је свеска јача од два штампана табака. Књиге врло поучне а јевтине, те препоручујемо нашим читатељкама, да их купују и у народ растурују.

7. Рад и именик „Матице Српеке“ год. 1886. У Нов. Саду 1887. срп. штампарија Дра Светозара Милетића.

8. Србин календар за јули месец 1887. г, Излази сваког 1. у месецу. Цена за целу годину с поштарином 90 новч, Својина Србина-Милоша Грабовачког у Земуну. Најпробитачније за оглашивање. :

9. Јавност, Лист за огласе. Уређује, издаје и штампа Србин-Милош Грабовачки. Излази по потреби. Година 2. Огласи се рачунају од 50 н. па на више.

Изишао је 1. број Дабро Босанског Источника, Ово је лист за црквено-просветне цотребе ерпеско-православног евештенства у Босни и Херцеговини, Излази у Сарајеву месечно једанпут под уредништвом Н. Г. Лалића на великом табаку. Цена је годишње 2 Фор. на по године 1 Фор. Претплата се шаље власништву листа „АЕ М.

конзисторији у Сарајево, а рукописи уредништву листа. Из 1. броја види се, да је садржај одабран и да је лист вредан сваке препоруке.