Ženski svet

229

ЖЕНСКИ СВЕТ.

230

за то све из срдачне захвале прелије врелом сузом признања твој хладни гроб, који те

је, срећо наша, тако рано оделио од нас, па да га молимо, да прими п чува те твоје

утруђене свете кости, за вечну успомену и за леп пример потомству нашем. Почивај мирно, драга душо наша, нећемо те никад заборавити!

Слава ти!

пе реод=— ок СВЕ рока

оном забаченом кутићу нашега на || рода, за који се још и данас ломе етан пера и упињу еплници, да га оцепе од народног тела, скрила се једна племенита душа женска, па у тишини, већ ево пуних 20 година, иде од дома до дома, прикупља око себе српску женску спрочад и умпва их, баш као оно Косовка Девојка, лађаном водом свести српске, причешћује вином хришћанске врлине и залаже лебом, знања, облачи оделом истине. Та племенита душа зове се Мис Аделина" Павлија Ирби. Као што већ по имену видите, није Српкиња, она је кћи поносног енглеског народа; али је с тим више стекла поштовања и признања у нашем п страном свету, што је тако чистом душом, непомућеном хришћанском евести умела да се узвиси над уским оквиром своје народносне оделитости, па је својом пле: менитом и чистом душом обухватила, и у своју заштиту узела, под своје материнско старење примила један велики део српске спрочади у Босни и Херцеговини. Она се и данас налази у сред Сарајева у кругу сретне српске сирочади. Овако узвишеног примера, овако чисте хришћанске врлине ретко је у свету наћи, па за то ћемо покушати, да упознамо и шири круг наших Српкиња са овом племенитом душом. Оваки лепи примери подстаће, валда, и друге наше Српкиње, да се, угледају на њу и уз то да поштују, цене и уважавају врлине, јер човечији живот не треба ценити по његовом трајању, него по делима.

Мис Аделина Павлија Ирби, родила се 18. децембра 1833. год. у „ВоујапдНаП“-у у Енглеској, а води порекло своје из великог енглеског племена. Отац јој беше други син Лорда Бостона, Фредерик Паул Ирби и носпо је племићки назив „Еће Нопогађје“. Био је часник у енглеској поморској војеној служби и као та-

кав бавио се више година на енглеској поморској флоти у јужно-атриканским крајевима баш у оно доба, кад се Енглеска највише трудила, да се укине трговина с робљем. Заслуге му је наградила енглеска влада чином вице-адмирала.

Гђица Ирбијева остала је рано гпроче (без родитеља).

Познато је нашем свету, да Енглези, особито они из виших кругова, путују млого по евету, да тим из очигледног посматрања уче познати свет п људе то је њихова практична школа. У то коло хватају се и саме женскиње њихове, па тако је и гђица Ирбијева са својом другарипом М. Макензијевом 1859. године пошла да путује по Европи, и да прибпра себи звања и искуства о животу и раду других народа. Оне су се упутиле прво у Немачку, а отуда су намерпе биле, да, обиђу Пешту и Краков, Пешту за то, што се у оно доба упознали с неким мађарским емигрантима, а наиме с породицом Пуљекога, па су хтели, да их посете, а у Кракову за то, јер их је та варош занимала са својим историчним податцима. О Словенима и словенским земљама нису онда ни мислиле.

У лето 1859. год. крену се њих две преко Дражђана у Праг, а одатле у Пешту, где су неколико дана провеле у вишим мађарским круговима. Из Пеште се упуте у Краков преко Пожуна и словачких крајева, да се тамо наслађују дивним пределима оних карпатскит крајева. У Прагу ву долазиле у додир само с Немцима, а у Пешти с Мађарима, те тако нису ни могле дознати ништа о Словенима. Тек кад су од Пожуна до Кракова наишле на онај притешњен словачки народ п кад су видиле, како горко цвили онај јадан словачки народ под притиском мађарских спахија, заплаче се душа ових племенитих