Ženski svet

231 ЖЕНСКИ СВЕТ. 232

— _____________

Енглескиња и од те сузе поникне у срцу њиховом а поглавито у срцу ове добротворке оно, — што рече најбољи познавалац њихових жеља и смерова бивши управитељ пакрачке учитељске школе г. Димитрије Јовић, — силно стабло пожртвовања, којим је чинила толика добра немоћним старцима, јадним женама и самохраној сирочади несрећне босанске раје 1875/6. г. по највећој цичи зими, она писта девојка, која је ваучена на све угодности богате енглеске породице. _

Путујући тако кроз Словачку, упуштаху се у разговор, као образоване и радознале даме, и са простим словачким народом, те како би се могле упознати и са одношајима и животом њиховим. Због тог разговора с простим народом допадну беде у купки 'Гатрафиреду-Шмекеу. Један чиновник мађарски слутећи, да су оне Француске уходе (шпијунице), пошто је онда пемеђу Аустрије и Француске владао рат Пијемонтески, те их под стражом два жандара отпрате у Левочу пред суд, но овај их ослободи, чим је сазнао, ко суп шта су. Од тога мађарског чиновника чуло су оне први пут за „панславизам“ п кад им је рекао: да „Словак није човек“ и да је „словачки језик то исто што и псећи лавеж“, тада се завере, да ће помагати Словене гдегод и кадгод могу.

У повратку своме (кући) предаду тужбу у Бечу против оног мађарског чиновника, што их је дао жандарима пратити п овај буде скинут са звања; али тај злокобни случај привеже их тако за Словене, да се одаду свом душом на изучавање словенског народа у Европи и његових одношаја. За три године дана, а то је од 1859—1861. год. толико су у том успеле, да су 1862. г. већ издале у Лондону свој путопис од 299 страна и 81 главом под насловом: „Асгозз ше Саграпапз“. 1861. г. крену се поново на пут, па ударе опет на Праг, али ту сад већ потраже чешко друштво: У Бечу се опет упознају са словенским члановима царе винског већа и ту им вођа чешки Др. Ригер даде преглед словенског света и разјасни им значај словенске политике.

То им даде повода опет, те оне у путу

АН орао 0

па 'Трета у Атину и Цариград, посете Црну Гору, а у лето 1862. г. упуте се од Цариграда сувим преко Једрене, СоФије и Ниша у Београд, да се упознају са Србима и Бугарима. Из Београда оду сувим у Сарајево, отуд у Мостар и у Дубровник, где се неко време одмарале.

По Турској су путовале под заштитом султанског Фермана п то је намери њиховој ишло много у прилог, јер су им турске власти у свему ишле на руку; тек кад су сазнали, да се ове јавно заузимају за рају, стали су им сметати, али је већ бадава било.

У мају месецу 1868. г. пропутовале су и онај крај Балкана од Солуна, преко Охрида, Косова, Пећи и описале су све то у својој књизи: „Путовање по словенским земљама Турске у Европи“ од госпођица Г. Мјув Макенцијеве п А. П. Ирбијеве са 19 илустрација од Ф. Каница, Лондон п Њу-Јорк 1866. г. —- Ову је вњигу превео на српски Ч. Мијатовић 1868. г. На енглеском језику изишло је већ 1877. г. ново издање са предговором_ од Гледстона, вође либералне странке енглеске и бившег председника министарског. У овом новом издању има и три нова оглавља о Босни од Ирбијеве.

ТУ поменутој књизи видиће читалица, "како ове Еиглескиње доказују, да међу Словенима и другим народима у Турској имају Срби највише услова за државни живот, те одуда оне и посветише сав свој рад у прилог српском народу.

Ирбијева је од тога доба почела делотворно да утиче на будућност српску; она оснује са другарицом својом у Сарајеву 1866. г. из својих и енглеских средстава, а под заштитом енглескога имена, завод за више образовање и васпитање српског женског подмлатка са свима удобностима и бесплатним издржавањем, а цел им је била, да се способније српске девојке пзобразе за учитељице, па да се по том понамештају као такове по селима српским. — Ове добротворке имале су с почетка великих неприлика због овог завода, јер се са стране црквених достојнишка тамошњих појављивала бојазан, да тај завод гаји смерове против православне п католичке цркве, те су свештеници