Ženski svet

92638 ЖЕНСКИ СВЕТ.

сних задруга у Руспји, Маргарета, Краљица талијанска, покровитељица је задруге за образовање женскиња и многих других задруга. Олта, краљица грчка покровитељица је женске задруге, Софија, краљица шведска такође је покровитељица млогих добротворних женских задруга и наша дична српска краљица Наталија узела је у своју заштиту ерп. друштво „првеног крста“ пи женско друштво.

Најпосле пмамо да наведемо, да има сила женскиња одарепих мушким врлинаа: јунаштвом и патријотизмом. Има читави књига исписаних, у којима се слави и узноси јунаштво жена и девојка. Зна се још из светог писма, да Јевреји нису могли да се спасу од победоносног оружја аспрског војводе Холоферија, па се онда осмелила удовица, лепа Јудита, да превари непријатеља и да избави свој народ; — исто тако је на више стотина година пре Јудите учинила слав. Јајпла (јае!) и она је народ свој спасла од душмана (Сисера. Још пре Јудитеин Јајиле живела је слав. Девора. 1200 год. пре Хр; која је била судија п пророчица, и пескиња и бољи војвода него Барак, јер кад се овај стао устезати, она га диже мн одгура пи оде заједно е њим у боји побеђује и пева ону слав. победну песму. Али ни једној се жени не диви свет већма него мајци Макавеја, која гледа својих ' синова како их душман страшно мучи да погазе

264

своју дедовеку веру, а она молећи се богу јуначи их, да се пе дају застрашити (види у библији Макавеји П. 7. 20.) п остаће свима свети пример, који имају да претрпе мучење за своју веру и народност и св. пример, како ваља своје љубити. — Историја хришћанска показује нам сила примера, дивних јунакиња мученица, које су за хришћанство и веру Христову подносили осмејком највеће муке п заслужиле ред светитељека наших. Орлеанска девојка ослободила је Фраппуску, а гђа Ролан учинила је големе услуге Француској револуцији и није жалила ни живот свој жртвовати за слободу. Биле су славне јунакиње још и Јелисавета Данска, Јелисавета Браун-

швајгска, Маргарита Валоа, Рената и др.

ИМ наша кнегиња Љубица Обреновића, да није онако одушевљавала борце за слободу у најодеуднијим часосима, ко зна би ли се данас Србија поноспла својом слободом; а да нису наше дичне Црногорке пуниле пушке, оштриле мачеве евојим мужевима, да нису храбриле и челичиле децу и браћу своју својим пожртвовањем, расчупали би одавно били то гњездо соколово они силни непријатељи, што су вековима у великим

гтомилама паилазили и покушавали, да са-.

тру и униште то огњиште српске слободе. То признаје Црногоркама и сам данашњи витешки кнез Никола, па је у почаст њима написао опну значајну драму „Балканску Царицу.“

сету а ресора ревија ар

КАВА М ДИГУРИЈА.

аш вам је то лепо попипти чашу 5) каве. Чисто је човек одмах ведрији "и нешто му годи, веселији је, живљи и разговорнијип, Штета, што не може и у нашим баштама да успева, него је морамо да доносимо по скупе новце из далеких земаља. То јест, ми је сами“ не допосимо, него купујемо од наших трговаца. Али кроз колико ли руку она прође, док доепе у нашу кухињу! Па шта све може с њоме да се догоди па путу,

нехотице пли хотимице! Кава се продаје.

по скупе новце, ла, као паш

не стаје два новчића кикромпир и црни лукац. Па

За наше домаћице.

кад је она тако скупа, онда хоће сваки продавац да мало више на њој хасни, те вам ту има свакојаке мишкуланције. Па да је то све невино п да није по нас шкодљиво и боже помози, али вам се ту трпа међу зрна кавина и којекакав отров, који нам руши здравље. Један трговац хоће да јој да лешпу боју, те ју бојадише којечиме, други хоће да је тежа па мери, пак додаје којекакве шкодљиве мешавине, трећи у пржену каву додаје ствари, које пису ни палик на каву, а ми све то не знамо, пак купујемо и пијемо тако свакојаку каву и трујемо се или бацамо новац у тартањ.

а И Ре