Ženski svet

ЖЕНСКИ СВЕТ.

265

Али те њихове варанције нису за науку тајна. Данас може учен човек да ухвати оног неваљалца, који вара свет. Па ево ћемо и ми овде по нешто да паговестимо, како то бива,

Али кад већ диванимо о кави, а оно да се осврпемо најпре па прошлост њезину. Шта је било е кавом у старо време2

Причају, да је неки арапски чобанин опазио на својим козама, да кадгод еу зобале зрна од ове биљке, што ју кавом зовемо, а оне онда постану ванредно веселе п живе, скачу п премећу се.

Стари источни песници приповедају да се кава једе, а стари турски хоџе, у 15. веку још, сипаху на пресну каву врелу воду, те су ту воду пили с тога, што су онда могли дуже да издрже ноћу на молитви, а некако им је то било п уместо вина, које им је било забрањено.

Но није дуго потрајало, пак се кава почела пржити и готовити овако као данас Веле да је немачки лекар Леонардо Гауволф бпо први, којл је у своме делу, што је изишло г. 1573., упознао Европу с кавом, аг. 1644. је дошла кава у Француску и ту је био краљ Људевит ХТУ., који је први увео обичај, да се кава пије из јутра за доручак. Прву кавапу у Паризу завео је некакав ОСицилијанац Прокопије г. 1672. а у Енглеској је лепа гркиња Панибија, коју је трговац неки довео у Енглеску из Омирне, учила како се кава готови. У Бечу је прву кавану отворио г. 1683. пољак Колциски, као што можете читати и у чика Јовином „Невену“, који је донео п слику његову, по споменику, што су му Бечлије преклане подигли.

Али се ширењу каве по Европи често стајало и на пут. Султан Мурат ТУ. је г. 1688. под смртном казном забранио каву пити. Други су ударали новчане глобе.

Многи су говорили пи учили, да је црна кава шкодљива п дају не треба пити, јер она прекраћђује живот човечији, други опет разлажу да је добра, да буди дух човечији нарочито за душеван рад, да га чини ведрим и расположеним, кад се умерено пије Ми се у то неће.о упуштати овде да оцењујемо, ваља ли ју шшти или не, нама је доста то, да се она заиста пије и тон у варошима и по сели-

4 Бин. „У

266

ма, па смо ради, као што у почетку рекосмо, да кажемо овде онима, који каву купују и пију, каква треба да је кава, како се она кварт и како се може познашти кварена кава. Па онда чиме се кава меша и које су мешавине шкодљиве.

Зрно од каве тереба да је тврдо и тешко, те де лако у води повоне; треба да је зеленкасте боје. Она зрна која пливају на води, или која су мрка, црнкаста, | не ваљају и треба их бацити. Кад се пресна кава метне у воду, те потоне, па кад тако престоји преко ноћи, онда она вода буде жућкаста као лимун п кад се пије има кус налик па куе кинескога теја а ако је вода позеленила или мрку боју добила, онда она кава није добра, него је бојадисана чиме и кварена. Варалице 60јадишу често каву берлинским плавешнилом имлп чивитом или куркумол, те кад се таква кава метне у воду, а оно се та боја раствори у води, те отпадне са зрна и учени људи могу онда те боје да нађу у води тој. Има их који бојадишу каву зеленом галицом, „гринштпаном“ п оловом и та је кава онда и отровна.

Често бива да се кава у дућану продаје, која је путем случајно наквашепа морском водом, а такву каву можемо да познамо по томе, што се зрна онда лепе једно за друго, п кава има неугодан мирис. Кад такву каву метнемо у воду, а опо вода та буде онда слана. Таква кава губи снагу. Кава се на лађама поквари лако и онда, кад се уз њу натовари која врећа бибера.

Још горе варанције чине се са пржепољ п самлевепом кавом.

Каву не ваља одвећ јако пржити, јер смо је онда претворили у угаљ, који нема никакве вредности, јер је кава изгубила тиме и мирис п сенату п куе.

Но пржена п самлевена кава, што' је по дућанима купујемо већином је мешапа са јефтинијим стварима, и веле, да три четвртине од такве каве и нису кава, него којекакве мешавине.

У место каве-меће се понајвише пржен п самлевен корен од водопије (Стећопишт теуђиз) — „цигурије.“ Осим тога меће се пржено брашно од жита, грашка, кром“пира, репе, сочива и жира, па и пржене смокве.