Ženski svet

291 ЖЕНСКИ СВЕТ. 292

го данас се и прве политичне вође народа заузимају и траже и за жепске право гласа у свима приликама, где год пимајуп мушки, па чак да буду изабране и за посланике народне а веле, да ће све дотле бити и по мушке зло, док жене пе дођу, да их ослободе клетих крчама и кафана, па веле, да ће им прва брига бити да позатварају ове душмане својих мужева и своје деце.

При изборима преклањским за народне посланике у републици Француској било је већ 6 жепских кандидата, од којих је гђица Дерасме позната са свога говорничког дара п прва, коју су Фрајмаурери примили за члана; гђа Леопа Рузада слављепа као пајбоља домаћица у Француској и гђа Леопа Манијер слављепа с тога, што уме да живи са пајмање потреба и свет јој се за то диви и чуди.

Славни професор Бихнер држао је овог прошлог пролећа предавање своје у Бечу о женама у корист Гетеовог споменика, па је рекао, да је поштовање и углед, који жена код ког народа ужива, барометар културе п образовања дотичног народа. Неправедно је, вели даље, да једна образована женска нема право гласа, док међу тим човек, п опај који је умно на најнижем степену, има то право па евршује, да жена треба да буде потпуно изједначена с човеком и да добије пста права.

јад већ п по Индији иде од места до места учена Пандита, Индијанка, која је свршила велику школу у Калкути, и учи, да треба п женскиње да се заузимљу за општу ствар оброзовања п ослобођења, народа п људског рода, а пе да се баве само држањем куће и да воде бригу о моди, и тако је речита, да и мушки и женске иду за њом као опчињени. Тако полако побеђује паука и чини своја освајања, која су сила лепша и племенпитија од војничких пи пихилистичких.

Чакнпу Јапану дигао се један учитељ, који се у Европи изучио и још других 800 ученика послао па науке у Ев ропу, те позива госпође у Јапану, да ни опе не остану иза општег напретка, него да се одају наукама, те да се извуку пз данашње чаме п понижења, у које су због

аи

оскудног образовања дошле, па да п оне помогну радити па образовању парода п предњачењу, те да опет сијају у народу, као што су прошлих столећа сијале. Колико ее п колико великих дела збило у историји са женског разног утицаја, видели смо нешто из досадањег расматрања, а зна се даље, да су п код Јевреја биле жене равноправне се мушкима: могле су бити пророци и судије. Дебора, Рут, Јудита п опа лав. мати Макавејкиња стоје као узори свем свету. Код Грка је још Плато тражио и за женске једнака права п дужпости. Па пи у Римљана било је слав. жена. Старе Римљапке хвале се п данас као узор жепе и матере, као што се пре њих опет тако хвалиле Шпартанке. Римљапке су биле прве патриоткиње п саме су оне добрим васпитањем своје деце подигле римску државу до оне величине п славе, до које је доспела, а чим су оне пошле за луксузом, одмах је све пропало, јер чим изађе сјај и богатство на врх. одмах пропадају врлине, а само ове држе величину и славу народа. Код Римљана је по емрти очиној наслеђивала кћп једнако као и син, само је морао најстарији син бити чувар п заштитник, јер као год што је сваки Римљанин био у својој кући кнез и господар, тако је п она била кнегиња и господарица у њој и нико их није смео дирнути. Довека ће се спомињати Корнелија кћи великог јунака СОцитона Афрпканског као узор родољубља и узор супруга и матера. Она је остала млада удовица са троје деце и опет нпје више ни помишљала. на удају, него јој је једипа брига била, да васпита своја два сина п кћер, да буду поносом народа и дика њихових славних дедова; нп изглед на престо краљевски није је могао одвратитп, пего кад ју је египатски краљ запроепо, одбила га је. а овај се чудио томе, где је Римљанки више вредио спомен свога слав. мужа и добро васпитање своје деце, пего да буде краљица. У оно је време бло већ и у Риму узео мах луксус, па једном приликом у друштву женском, кад се ове хвалиле својим адиђарима, заппташе п њу да покаже своје адпђаре, а она представи своја два сина и кћер говорећи: „ово су моји адиђари и св, аманети,“ Није се за-

. [ | | а бини _- ____._.___________ _

а пада а тека ~

4 | |