Ženski svet

ми

301 ЖЕНСКИ СВЕТ. 302

вином, ракијом, ил поклоном каквим, а то је већ рђав знак, млађе осети то, па ће се можда и полакомити први п други пут, ал с тим се већ изгуби права мера за његов посао и дужност, па после очекује и тражи млађе за еваки већи посао неку засебну награду; ако му се не да, оно гунђа, озловољи се, па постане равнодушно, немарно, злурадо, неверно. Зато ваља умерен п човечан бити увек према млађима, па ће и они онда према газди и газдарици остати пекрени, п вољни, радени, верни, одани.

И код хране за млађе воља човечно поступати. Млађи се муче п телесно напрежу по читав дан, па они и троше своју телесну снагу више, пего они, што у мпру седе, па обављају какав мехапичан ручан

рад. За то млађе и чешће огладни и више“

једе. На то ваља имати обзира, па му пружати и здраве и добре и у довољној мери хране. Ако сама домаћица не издаје млађима храну, где их више има, него то друго млађе у кући чипи, дужност је домаћице да пази, да се млађи не ускраћују у том. И шта још млађи здраво пазе и нашто им је врло тешко 2 Кад газда и газдарица једе другу храпу, а млађима, од: бито онима, што су око огњишта, пружа другу храну. То врло рђаво утиче па расположење млађих. Може бити њихова храна (за млађе) и боља и питателнија, ал они су пајзадовољнији кад виде, да су у јелу равни е домаћима, да се за њих не спрема као за пасторчад ниже п друго јело. За то ваља и млађима давати оно исто јело, што и домаћи једу, па и ако буде више Фели, нека добију и млађи,'макар по један залогај, нека окусе и виде, да се и за њих брига води и да се и на њих мисли, па они су одмах задовољни; у противном случају рађа се завист, пакост и мрзост према газди, а то не води добру ни напретку кућевном.

Ако се млађе случајно поболе, не треба га одмах, као скота, избацити на поље, или отерати у варошки шштаљ (601ницу), него га треба падгледати, подворити, понудити чим буде потреба и брипути се за поболшање његовог здравља, јер ко зна, да то млађе није баш у нашој радњи и нашем послу навукло себи 6олест; а и иначе човек је божији створ, па

ваља имати сажалења према њему. А у ким невољама пи болестима п ода се права и чиста љубав и милосрђе, које најпре п пајвише стиче љубави, пошто. вања п благодарности у млађих.

Да нам се млађи одрже здрави, ваља се бринути, да су им н собе и спавалишта чиста, видна, сува, да пмају доста свежа ваздуха и гонити их, да често ветре своје спаваће одаје.

У ред домаћичких дужности за добар поступак спада и праведна и уредна подела заслужене плате. Ни зашто пре неће се млађе наћи увређено, него кад му се пе издаје уредно његова заслуга или кад се укида и за најситније п најмање штете, јер има прилика, кад млађе не учини штету пз непажње, него што је сама ствар дотрајала. Кад би се тако свака учињена штета од млађих паплаћивала, онда бп домаћица сваку ствар само једанпут у животу кушпла, па би јој после млађи све понављали исто; а то тек није право. Треба дакле бити праведан п увиђаван у овом, па онда неће ни млађе осећати да је неправедно закинуто и ако се по не: што од њега пи накнади, што је и право, кад се његовом непажњом учини,

Као што ваља бити предосторожап — пажљив и штедљив према млаћима у издавању награда, исто тако ваља пажљиво поступати и кад се какви укори дају. Сваки човек па и слуге п слушкиње имају своје погрешке, па ако су иначе и најбољи, ипак ће се наћи и по која погрешка; а погрешке пе ваља исправљати одмах виком, псовком, лармом оштрином, него ваља прво покушати саветом, благом опоменом, па тек кад то не помогне прелази се на оштрије опомене; а никад на телесне казне; такав поступак није достојан ни једне образоване и ваљане газдарице. Најстрожија казна код млађих може бити новчана каштига и строга опбомена, ако то двоје не п могну, неће ни батина и онда тако млађе ваља пре одпустити, него себе понизити до туче.

5. Ускраћивање тлогит забава. Наше слушкиње пшту се сваки час на игранке, а тамо се највише кваре. Те игранке постале су прави пакао за те девојке, јер тај часак радости навуче им обично Ххи-