Ženski svet

7 ЖЕНСКИ СВЕТ, 8

се о бадњем вечеру уноси у собу код Немаца протестанске вере, на п код рим. католика. На њему се запале силне свећице, а о гранчице се навешају разне играчке за децу, колачићи и другп поклони.

Овај је обичај већ тако завладао у последњим годинама нашим варошким домовима, да смо већ почели читати у нашим неким листовима огласе, где се за божић нуде лепе „Јелке“ на продају; а ми смо томе сасвим противни, не само из оног узрока, што смо горе навели, да ће нас ти нови обичаји временом оделити и оцепити од нашег народа, – јер он је постојан и чврет у својим старим обичајима, те не верујемо, да ће се икад приволети томе п завести „Јелке“ место „бадњака“ — него смо противни и с тога, што ће нас тај нови обичај увући у нов пи излишан трошак. А данас је тако време, да се треба чувати и да ваља избегава ти сваки излишан трошак, ако хоћемо и и ако желимо, да поред штедљивог и чуварног Немца, Мађара и Словака опстанемо. Наши су млогп обичаји по себи с великим трошковима екопчани, при крштењу, венчању, свечарествима, погребима и т, д. а за даривање деце имамо „материце“ и „очевице“, који и тако падају баш пред божићне празнике, па сад још да заведемо и ове обичаје с „Јелком“, где се опет троши и избацује немилице гомилама новца на непотребне ствари, те онда се не треба чудити, што наш варошанин поред туђина пропада п назадује. А е друге стране ти силни поклони и не упливишу на децу добро, јер их засиђују и мазе, па и не уму деца да их уважавају и цене, постану блазирана. Поклони, што ву ређи, тим сву милији, а тек кад су мили и кад дете обрадују, тек онда имају и васпитну цел, јер и та страна треба као и сваки

а

други чин код деце да има васпитну цел иначе је без икакве вредности.

Истина, наш дични и уважени песник Змај казује, да је „Јелка“ заведена код браће Руса п да је по томе словенски обичај, те као таквог би ваљало и ми да заводимо. Ал то не треба да нас одводи од наших лепих обичаја. Шта штошта има у нас, што у Руса и других Словена нема, а шта опету њих има, што у нас нема, па зар сад, да купимо њихове обичаје па да пресађујемо у наш народ а своје рођено да напуштамо, да само тим туђем места начинимо 2! Тако далеко не треба да идемо. А врло је велико питање: е да ли је „Јелка“ поникла у руском ил другом словенском народу, ил је пренешена од других северних народа у Русе. Како се зна, да је руски двор пореклом немачког племена, пи да се тамо поглавито доводиле принцезе из немачких владалачких породица, па је лако могуће, да је тим путем пренешен тај обичај пи у народ руски.

Тога обичаја немају ни Енглези, ни Французи, ни Швеђани, ни Норвежани, а налази се од најстаријих хришћанских времена у Немаца, дакле је по свој прилици потекао од њих,

Ми смо држали, да је нужно, да се наше матере потсете на те околности, па да у будуће избегавају у опште, а о благим данима на посе све туђе обичаје. а да се држе својих народних обичаја, осе0бито оних невиних обичаја, који наводе децу и околину на узвишене мисли племените жеље, хришћанске врлине, па кад се ти наши лепи обичаји укорене у ерцима наших потоњих мајака и очева, и здруже с родољубивим осећајима: онда се више не морамо плашити, да ће нам се народ погубити, да ће га туђинштина потлачити.

вену аас баре ==

повееници човечанства свако је - доба имало по нека важна питања, Хе. о којима се човечанство занимало, п “ које је по кад кад решавало читавим

потоцима крви и тисућама људских живота. Од тих питања из прошлости мно-

СРЦСКЕ МАТЕРЕ И СРДОКИ НАРОДНИ ЈЕЗИХ.

га су већ са свим решена и раечишћена, а нека се протежу чак п у данашње дане, те се још и дан данас троше о њих силне речи п ломе се толика пера. Но многа од ових питања, што можда немају велике важности по живот људства, хоће

а = а