Ženski svet

17 ЖЕНСКИ СВЕТ. 18

зума помути их, па онда изађе оно, што Виктор Иго тако лепо карактерише овим речима: „Опапа 1 засте де зецх. дче попз аштог5, поше ргидепи !пуепје Гопгез ]е5 Гоће5,““)

Ви се чудите овим речима, а не би требало. Та и сами знате, да и код вас није много боље. Колико пута сам Вас ја већ ухватио у истим приликама, од сада ће „милостива мајка“ у вама све боље папредовати па све више грешити. Јесте чудно, али је истина, да баш та безгранична љубав материнска лебди често као зла коб над дететом, и истина је што наш народ вели: „У милостиве мајке крастава деца,“

Не верујете2 — Да вам дуго не тумачим, узећу одмах конкретан случај. Кад је већ о томе реч, нека буде пример играња и игранке. Замислићу Вас и вашу кћер у тој прплици, па ако погодим, онда сам“ истину рекао ..

Настала зима, а почеле п забаве. Чује се о многим и сјајним игранкама. Ето, прва је, већ није далеко, а на њу ћете зацело ићи. Истина Милица нема још ни пуних шеснајст, „рано воће брзо труне,“ па се бојите, да ће се већ до двадесете преживети, — али шта ћете: дете навалило, па нисте ради да јој вољу кварите. И друге рано почињу, а Бог зна хоће ли дуго девовати и за кога ће поћи, па нека бар код мајке наужива

Него није доста рећи: „ићи ћемо ;“ — треба се ту и спремити, а то је велика брига. Као да Вас све гледим, тако знам шта радите. Девојка још на две недеље пре игранке трчи на све стране по пајповији „Вагаг“ „Модежејк“ или „Егаџепгепипо,“ а Ви конФеришете с Милицом и шваљом. Ваше је мњење, да је Милица још девојчица, п да би јој најбоље приличила проста, бела хаљина без велика накита, али Ћерка п шваља не даду ни проговорити. Миличине другарице ће у свили, атлазу и чипкама; у цвећу п перју, па како ће она тако Најпосле дођете и ви до уверења, да ни Ваша кћи није гора од других · А је ли чудо „Мати ко мати:

%) Кад се тиче оних, које ми волемо, онда наша мудрост изнађе стотину будалаштина.

кад тако рано почне,

свака је рада, да јој је дете најбоље, најлепше,“ па у тој жељи не замера.

У тој истој жељи прелазите и Ви, једну међу за другом. Не пиштате, шта ће коштати, и хоће ли Вашем стању одговорати само где ће се све то наћи Недељу дана пдете од излога до излога, и тражите. Снег, лапавица п ветар, а Милица као бесомучна јури по вароши. Није Вам истина

право — некако се десило, да јој у овај мах може влажно време и ход јаче шкодити — али шта ћете; њој нико не уме

по вољи узети. Нека бар први пут буде све онако, како она жели

Прошло и то. Изнашли сте, покуповали сте, па сад ваља удешавати. То ће Милица са шваљом, а да их нико не види, завукле се у ону стражњу малу, влажну собицу, па раде од јутра до мрака. Милица нема кад ни да једе, а камо ли да се уљудно умије и очешља. узбуђена и раздражена као да слабо и спава, а Ви знате шта је — „дете је, а прва радост“ — па је и не дирате. Кад ко за њу запита, извијате, да није код куће, а кад се отац наљути што чупава седа за ручак, изговарате је на сваку руку. Не смете сами себи да признате, како сте у правој, разумној родитељској љубави већ много попустили; како без отпора гледате, где Вам дете умором и неуредним животом здравље губи.

Или Ви то и не видитег Зар не примећујете, да се ових дана изгубила, да је много блеђа него обично. Гледајте, како су јој очи у главу утекле и како их је подсео широк црн колут као каква гадна сенкаг Зар не осећате по одговорима, како је раздражљива и сетна, што пре није била2 Миеслите ли Ви, да оно мало сјаја из очију значи живахност и здравље; Га то је само израз нестрпљења и радости; то је само знак оне буре, што јој се у души подигла, — то је раздраженост живаца А Ви ту буру не стишавате 2

Сад већ би, али је касно, драга госпо ! Забринули сте се и Ви, шта се од детета учини, ал немате снаге, да разуму узде дате. Срце се у мајке отело, па не може против воље ћеркине. Сад већ нема повратка, али се тешите да ће други пут бити друкчије Ако још узиде на игранку,