Ženski svet

11 веног руског певца, изабрана је од руског географског друштва у Петрограду за дописног члана тога друштва, са заслуга, које је стекла збирањем и издавањем народних руских и других словенских песама. Слава јој!

ЗА ДОМАЋИЦЕ. Прље (флеке) од похапана печата (воска) ваља опрати бензином и пажљиво ноктом од-

валити.

Прље од зноја опери водицом од салмијака

помешано трипут толико алкохола и сумпорног етера.

Прље од масне боје оперу се хлороформом умачући чисту крпу у хлорофор и тарући,

Прље од масти, уља, фирнајса, смоле, катрана (коломаза) оперу се бензином и ако би се ош виделе, онда танком сапуницом.

Јевтинија кафа. Од кад поште за 35 новч. преносе 5 кил. робе из страних земаља, од то доба доносе млоге наше домаћице кафу из Трета п Хамбурга, па овим не само да наносе штете налпим поштеним трговцима, него и себе варају, јер добију отуда више кварене, бојадисане кафе, него наши трговци, јер ови умеју то и да познају, а мали купци и не питају, нит истражују па тако пију кварену кафу а тек за 1 ил 2 новчића јевтиније.

Келераба да ти буде најкуснија, посади је 0:15 мет. дубоко и 0:85 м. раздалеко, и кад нарасте као јабука, онда је загрни земљом, па неће одрвенити, него ће остати свежа.

За кување пристави се у хладној води мрква, репа, келераба, млада варива, спанаћ; а у вру ћој води пристави се купус и кељ.

Омрчци су најбољи у пролеће; не ваљају, ако су црвљиви ил од црва избушени.

Млеко да се ветри. Свеже помужено млеко не треба оставити у шталу или на таком месту, где има каквих мириса ил емрада, јер млеко увлачи у себе све мирисе и смрадове. Млеко ваља оставити на чистом зраку у промаји, па ће тај чист зрак разнети из млека мирие, и ако се већ увукао. Наравно само у хладовини треба млеко држати, и где се не могу довући зарезници ил друга домаћа гад.

ЗАРАД ЗДРАВЉА. од Др. М. Ј. Б. Тесне огрлице. Сад је у моди, да женске носе високе, усправне, тесне огрлице око врата,

ЖЕНСКИ СВЕТ.

па вене и цеаа ЕН Тесна огрлица спречава опток крви у врату, а ту су баш најглавније жиле, које иду у мозак, или се из њега враћају. Отуда долази главобо-“ ља, несвестица, играње пред очимаинт.д. а спречавање крвни оптока у мозгу може животу попретити — особито код чељадета, које је једро и пунокрвно. Од тих високих, стегнутих огрлица још су горе уске а стегнуте траке око врата. Женске их стегну, да им врат пунији изгледа а и не мисле, шта тиме раде.

Шта шкоди зубима. Највише шкоди зубима кисело. Киселине изгризу глеђ, па зуб онда отупи и утрне. То зна сваки, па за то гдекоји не једе кисело воће (греш) салату и друго што, од чега му зуби трну. Ко на то не пази, ето му временом зубобоље и кварних зуба. да то је и шећер зубима непријатељ. ОСласт од њега нахвата се око зуба, и претвори се — као оно слатко вино врењем у киселину, те поквари зубе. Има људи, којима је (било по начину како се хране, било са желудца) увек у устима помало киселине, те им зубе затире. Ти људи треба по неколико пута на дан да узму врх ножа соде (из апотеке) или беле креде, па ће ту киселину у устима загушити. да то зубни лекари препоручују као најбољи прах за зубе ону сиву креду, што се по дућанима у грумењу продаје под немачким именом „Вегоктејде“. Свако јутро при умивању узме се грумен те креде па се с њега мокром зубном четкицом старе толико колико је доста, да се зуби исперу. Четкицом се скида за то, што се тако креда у ситном прашку круни. Кад се зуби неколико пута таком четкицом лако отару, ваља уста изапрати, па су онда зуби чисти, аи уста су изгубила сву своју киселину. То јен најјефтинији и најбољи начин, да зубе одржимо чисте и здраве.

Како ве деци буше уши. Кад већ постоји неупутан обичај, да се деци уши буше и минђуше удевају, ваљало би бар пазити, како се то чини. Матере мисле да су све учиниле, ако им је кујунџија (или која „вешта“ баба) позла-. ћеном иглом уши бушио, и ако је после сребрне или златне минђуше уденуо. И не мисле да злато н сребро истина не ће зарђати, али да ће исто тако моћи коју болест пренети, као и свака друга ствар. СО тога је боље не пазити, је ли игла сребрна или златна, него је ли чиста. Најбоље је иглу пре, продевања усијати на пламену и то неколико пута. Ако на њој и буде каквих клица од болести, њих ће ватра сатрти,