Ženski svet

215 ЖЕНСКИ СВЕТ. 216

тој с јесени прекопаној па измрзлој земљи два пута лепше и више рода изда, него на оној, која није е јесени прекопана, па није онако измрзла.

Купина на њивама. Кад купина (црна јагода) мах узме на њивама, она усеву тако јако шкоди, да четвртину рода омањи. да то је требити ваља, а за ово је најудесније време док је земља иза киле или снега мекша. При требљењу ваља лагано вући и пазити да сав корен изађе, а ни пошто, да се не прекине; јер најмање што у земљи остане поново тера и расте. А све повађене струкове ваља одмах на ватру бацити; јер ако се онде остави, с пова ве у земљу ухвати и разиђе се по њој, и онда је сав онај труд узалудан био.

Како се чисте покућства и намештаји. Политират намештај чисти се најбоље кад се таре вуненом крпом, која је замочена у смесу од петролеума и воде. Намеоштаји од растовине глачају се прво четком и смесом од воска истопљеног у терпентинзејтину, па се онда преко тог сувом вуненом крпом превлачи, док се не исуши. Лакирани намештаји се чисте кад се ланеном кудељном крпом наквашеном у шпиритус, таре. Добро је да има у шпиритусу мало шелака истопљено. Масном бојом премазане ствари чисте се, сунђером, који је наквашен у млаку воду где има мало боракса и соде истопљено. Чим се сунђером испере, одмах се сувом крпом обри: ше и исуши. Овом приликом ваља пазити, да се оне крпе, што су натопљене зејтином не баце у какав буџак, јер се могу лако загрејати и запалити. Таке крпе ваља раширити и овутити у авлији пли сагорети, да се не догоди несрећа. — Огледалска стакла чисте се кредом као и прозори, па се сувом крпом избришу, а онај прах, што се на оквиру ухвати том приликом, ваља чистити и скидати сувом пџемзлом (четкицом.) — Тапете се чисте најбоље хлебом. Прво се четком ил крпом убришу од прашине и онда се хлебом (средином) превлачи од горе доле, док се све не очисти. Тај хлеб (средину) не ваља дати ником да једе, јер се ту млоги отров скинуо, него га ваља у ватру сажећи. Вунени тапети перу се водом, у коју има помешано мало говеђије жучи. Флеке из тапета ваде се, кад се сунђер замочи у терпентински зејтин или бензин па се тим риба Флека.

КЖување и ватра. Добра домаћица ваља да пази кад што треба из тија да се кува, да ту и ватра буде тија: а што треба жестоку ватру,

ту се тијом ватром силан огрев страћи, Што се шта на брже скува, мање огрева стаје и мање времена треба, а ово је велика добит за, добру домаћицу, јер може да скува н. пр. за !/, сата какво јело, а она га отегне 2 сата, па потроши силно дрво и много времена.

Жито и главница. Данас се зна, да се главница са житним семеном посеје и тако и намножи; па да то не буде ваља узети за семе зрно чисто, а не главничаво.

Акцијоно друштво за крваве и кокошке. 5 Енглеској се основало скоро друштво с капиталом од 10.000 Фор, које ће куповати краве и кокошке и уз месечну малу наплату издавати

грађанетву, да краве музу, а кокошке да им јаја носе.

ЗАРАД ЗДРАВЉА

Коврчење косе стало је многу женску главе, па ипак се не могу да науче памети друге туђом штетом, него и данас још налазимо сваки дан по новинама примера, како женске губе главе ва просте сујете. Ово дана донеше глас опет новине будимпештанске, како је тамо млада жена Марија Вајнбергерова изгорела при коврчењу косе. Кад је наслонила твожђе (бренајзл) на лампу са птширитусом, којим је хтела да се коврчи (бренује) изврне се лампа на њу и запали ју и док је стрчала доле у авлију и у песку ваљајући се погасила аљине, већ је тако опечена била, да лекари не пружају наде, да ће остати у животу та млада госпа (тек је прошла 17. годину). За то пазите Српкиње на ове прилике, а још боље је, да напуститету сујету, која тако лако може да вас стане главе.

Кад коме упадне трун у око (зрно песка, ил угља, мушица и т. д.) нека не таре то око, него оно друго чисто, па ће трун доћи у крај, и онда га може сваки марамицом убрисати и очистити. Афоривми од Др. М. Ј. Б.

— Незна здрав колико је богат. Нар. пов. — Пун трбух узете руке. Нар. пов. — Отимарено пола урањено. Нар. пос.

— Боље чисто него фино. Немачка пое.

— Жена пијаница готова блудница.

Нар. пов. Што криво гледи, криво и мисли. Нар. пос. — Сади лозу од темеља, жени сина од племена. Нар. посл.

а Маи а а)

мају Миа се 7 +.

Ј а

еј