Ženski svet

зати на племенитом подузећу. В.-бечкеречка и фонд за забавиште, а ст. бечејска је већ и отворила забавиште. Вел.-кикиндска је, као што смо видели, особиту енергију развила била приликом несреће једног дела тамогањег парода у прикупљању прилога за оне погорелцс, и утрла је заиста млогу сузу сиротињску. Новосадска, и ако није најстарија, ал је и у доброчинству и у прикупљању капитала за веће сврхе, одмакла понајдаље. А не уступају у родољубивом раду и смеру ни суботичка, која је ове године прославила своју десетогодишњицу, а ни митровачка, која знатним жртвама испомаже глуво нему гаколу г. Р. Поповића, а ни сегединска, што чува оно мало нашег бисера српског, да га туђински вали не претрпају и не заспу.

С радошћу бележимо, да се ове године пријавило више нових умних сарадника, међу којима видимо и женскиња са лепим успехом. Све су то утешни знаци, пријатне по јаве, које са толико непогода доста ојађену српску душу мало разведре и развеселе. Тај племенити и родољубиви рад наших добротворних женских задруга, та љубав и пожртвовање. којом чланице тих задруга врше народну ствар, даје нам уверење, да ће за нас сијнути бољи дани. Нашематере, каошто се види, већим делом су прегле дапокају грехе косовске и да примером својим предњаче у раду и пожртвовању за народну бољу срећу. У то име помогао им Бог! и сретно ново лето !

БЛАГО СИРОМАХА.

БОЖИЋНА ПРИЧА ЖАНА РИШПЕНА.

Ово је мала божитња прича за малу децу. Но исто је тако могу читати и велики, можда ће наћи у њој што ће им се допасти и користити им. Ја ћу причати малима а стараћу се да истакием оно, што је главно за велике. Сретан сам, ако узабавим једне, побудим на размишљање друге. * * * Беше некад, не сећам се у којој земљи, сиромах муж и жена, другим речима муж и жена што нису имали ничега, баш ничега под небом. Они нису имали хлеба да га метну у наћве, ни нађава да у њима држе хлеб. Они нису имали ни куће, где би могли држати наћве, ни поља, где би могли градити кућу. Да су имали ноља. ма само за педаљдва, они би могли зарадити толико, да саграде себи кућу. Да су имали кућу, имали би где сместити наћве. А да су имали наћве, без сумње би се нашло овде онде, у ком кутку и која мрвица хлеба.

Али не имајући ни поља, ни куке, ни наћава, ни хлеба, беху то у истини људи врло сироти. * * * Но што им је било најнужније не беше то толико хлеб, колико пре свега кућа,. Јер хлеба су добијали из милости, по некад шта више и нарче сланине, да пе не рачунам и по који гутљај јабуковачњ Но они би већма волели постити а имати своју собицу коју би могли наложити и ћеретати поред жеравице. Јер најбоље је на свету, боље је но и јести, имати своја четир зида, без којих је човек што и звер која лута. И ови сироти људи осећали се беднији но икада једног бадњег вечера, тужног само по њих, а веселога по све остале iiiTO су имали ватре на огњишту. * * * Док се они јадали једно другом на великом друму, по црној ноћи, сусретну једну сироту мачку што је маукала. Беше то заиста сирота мачка, исто тако сирота као и они, јер није имала ничега до коже на костима, и једва длака на кожи.

3

ЖЕНСКИ СВЕТ.

4