Ženski svet

- је имала длака на кожи без сумње би јој и кожа била читавија. Да јој је кожа била читавија без сумње јој се не би притисла тако уз кости. А да јој се неје кожа притисла тако уз кости, без сумње да би била доста јака да хвата мишеве, те не би била тако мртпава. Али не имајући длака а са својом јадном кожом над костима беше то заиста врло сирота мачка. * * * Сироти људи су добри људи и помажу један другог. Наши сиромаси поведопте собом сироту мачку и не само да се постарали да је нахране но јој шта више дадоше и парче сланине што су добили они, по милости. Мачка, пошто је јела, стаде ићи напред и доведе сиромахе у стару, запуштену колебу. У колеби су биле две клупице и једно огњиште, као што то видеше по месечевом зраку, који угасну одмах затим Па и мачке нестаде одмах са зраком месечевим. Ах! рекоше, да нам је сад који угарак. Тако је хладно ! Тако би добро било да се мало огрејемо уз причу и ћеретање. Али! на огњишту не беше ватре, јер то беху сироти људи, заиста, врло сироти људи. * -!■ * Наједаред се запалише два угљена на

дну огњишта, два дивна угљена светла и жута као злато. И старац весело протрља руке говорећи својој жени : Осећаш ли дивну топлоту? Осећам, одговори стара. И она отвори шаке и пружи их према ватри. Духни, рече, угаљ ће се запалити. Не, рече човек, тако ће га и нестати брзо. И стадоше да ћеретају о минулом добу, добу, без жалости, јер тако се овесе лигае светлим угарцима што им бише на догледу. Сироти суљуди задовољни с малим, сретни мало већим, а ови се дивно развеселише уживајуЈш у овом поклону што им га даде мали бога и захвалише му гато боље могоше. * * * Целу ноћ се огревали и ћеретали, уверени, е им мали бога добра жели, jep два угљена сјали се непрестано као дукати и несу престајали горети. А кад настане јутро, сироти људи, који су целу ноћ осећала милу топлину и сретни и блажени били, видеше на дну огњишта мачку, која је упрла у њих своје тнироке, златне очи И то је био одсев њезиних очију, што их је тако добро грејао. И мачка им рече: Благо сиромаха је опсена. Лајпциг, 1887. С француског иревео М. Пl-

МУДРЕ БЕЛЕШКЕ 0 ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ ДЕВОЈАКА.

Што је ваљано и добро у оиште нека је више својина унушраитег чула и наравсшвеног осеЛаја а не последица финог резонавања. Разум нека осећај само води, поправља и чува. Пре свега ваља усадити у младу душу иошшовање самог себе , које је тесно свезано са свешћу о чистим мислима, о уређеним наклоностима и о кроз и кроз доброј вољи; тиме се полаже основ, да иштемо да нас и други поштују, али да то и заслужимо строгим заптом и

великом ваљаношћу. Поштовање самог себе нека буде као нека превага природној наклоности за доиадањем , која се врло рано разбуђује. Но ту наклоност нетреба искорењивати, него је ваља само оплемењивати, јер је то врло јака и карактери стична црта женској души, да буде љубљена. Но истинитим разбистривањем нојмова ваља ићи за тим да се та жеља оплемени па да сазна, шта је заиста досшојно љубави, те нека од жеље буде тежња, да се

ЖЕНСЕИ СВЕТ.