Ženski svet

ДОРА Д’ ИСТРИЈА.

(Приказано Виду Вулетићу-Вукасовићу).

»последњем броју нашега лиета од прошле године донелисмо кратку белетнку о овој духовитој жени, а сада доносимо по задарском листу „Српски Глас“ опширније описан живот ове знамените појаве на женском животу, у нади, да ће то занимати наше читатељице. „Ових дана пронио се свијетом глас, да је умрла у Фиоренцији кнегиња Јелена Гика, позната у књижевности нод именом Дора, д’ Истрија. Ова велика жена родила се године 1828. у Букурешту, пријестоници данашње краљевине Румунске. Отац јој, кнез Михаил Гика, био је велики бан и министар унутрашњих послова у Влашкој кнежевини. Михаилов ерат Александар X. наследио је влашки пријесто год. 1834. од кнеза Ђорђа IV. Јелена, још као дијете, обилазила је јевронске дворове са својим оцем, којије био прогнан из домовине. Путујући тако по великим јевропским варошима, дала јој се лијепа нрплика, да усаврши свој ријетки дар, уиознавајући се с културом и са животом на западу. Била је ирешла своју двадесету годину, кад се је вјенчала с руским великашем, кнезом Александром Колцовом Масалским. Мало се је науживала породичне среће у брачноме животу, јер јој је муж мало за тим умро, не оставивши за собом иорода. Тако је могла лијепа удовица да се посвети сва науци и књижевности, те мјесто да остави након себе силној Русији племића и јунака, оставила је цијеломе образованоме свијету велику збирку дјела, која су јој створила одлично тијесто у реду најславнијих жена свих времена и народа * * * Баспитање ове славне жене потпуно се слагало ш њезином богатом природом, те је тако могла да развије сва своја ријетка својства Још у дјетињству своме одликовала се особитом даровитошћу и големим знањем. У петнаестој години предузела је

била, да преведе нешто с јелинског оригинала Омирове Илијаде на њемачки је зик. Краљ Фридрих Вилхелм пруски наредио је био великоме њемачком иаучењаку Александру Хумболту, да му прочита и растумачи неке грчке записе. Овај се обрати младој кнегињи Јелени, која је тај старински запис на први поглед објаснила на опће дивљење. Она се није држала у своме васпитању једне школе, с тога и не припадају њезина дјела једноме народу. Она је, путујући и тако упознавајући свијет и живот, цриила сок из учених ,дјела свих образованих народа. Баш с тога, што дјела Доре д’ Истрије не носе на себи апсолутни печат никакве школе и никакве књижевности, јамче, да су дубока и узвишена, јер се чувају пристрасности и слободно се крећу, обухваћајући истом љубављу цио свијет, све народе и све људе. Дора д’ Истрија развија у својим дјелима своје дубоке мисли и њежне осјећаје и ш њима једнако грли цијело људство, које је онако к срцу примило сва дјела оверијетке жене. Исток, где је ноникла, огледа се у врућој машти, која провијава њезина дјела, а запад, друга њена домовина, у чистини и елеганцији стила и у помњивом разглабању ствари и догађаја. * Дора д’ Истрија много је путовала. ЕБезина жива природа тражила је, да све види властитим очима и да се увјери о свему, што је чула и читала. Још као дјевојче оставила је своју домовину Влашку, и полазила је њемачке градове Веч, Берлин и Дражђане, гдје се је бавила по више времена. У Русији живјела је Дора д’ Истрија некокико година. Иропутовала је Белгију, проживјела је неко вријеме у Швајцарској, била је у Грчкој, коју је послије своје домовине највећма љубила, за тим у Италији, гдје се дуго бавила, а ту је и смрт снашла. Ова необична жена била је и у Америци. Обишла је Сједињене Државе и у-

ЖЕНСКИ СВЕТ.