Ženski svet

тиске тога путовања изнијела је на ви дјело у цариградскоме Неологосу под насловом „Радња у Америци“. Дора д’ Истрија ту не давно намјеравала је да предузме далеки пут, чак у Индију, али су је пријатељи одвратили, предочујући јој опасности и незгоде тако дугог путовања, а још у вријеме, кад је бијеснила колера на индостанском полуострову. Штогод је видјела и доживјела Дора д’ Истрија у своме путовању, све је то изложила на хартији; тако је постало мноштво дивних њезиних путописа. * Дора д’ Истрија огледала је свој геније у више грана књижевности. Највише се бавила друштвеним питањима, које ријешава озбиљпо и објективно. Прво њезино повеће дјело, то је научна расправа под именом: ~La vie monastique dans 1’ Eglise orientale“, која je изашла у Брисељу још год. 1855, а три године доцније била је наново прештампана. У овоме дјелу Дора д’ Истрија проучава живот православних калуђера на истоку. Она је овдје можда и престрога, али увијек остаје ираведна. Говори, да је тај испоснички живот данас несмислица, али ту своју тврдњу лоткријепљује доказима, да се тај живот противи здравоме разуму и стоји на пут напретку човјештва. Године 1860. издала је Дора д’ Истрија дјело „Les femmes en Orient“, у којему на темељу свога умовања о женама на истоку, прориче судбину тим народима. У томе своме дјелу учинила је нама Србима неправду говорећи о Црногорцима, како слабо цијене своје жене, али јој се то мора опростити, јер то није навлаш учињено, а уз то треба још имати на уму, да је ту своју погрјешку исправила у низу ирекрасних чланака, кђји су изашли 1866. године у великоме часопису „Revue des Deux-Mondes“ под насловом „La natio nalitk serbe d’ apres les chants populaires.“ У своме дјелу „Des femmes par une femme“, заноси ce Дора д’ Истрија славним женама, а у њујоршком „Messager franco-americain“ за г. 1871. изашла је њезина учена расправа „Les femmes fortes“. У чувеном италијанском часопису „Nu

ova Antologia“ изашле су од г. 1865. до 1870. двије њезине радње о иовогрчким клеФтима и о арбанашким мусулманима, а од г. 1871. до 1873. у часопнсу „Rivista europea“ етнолошка разматрања о Арбанасима у Румуњској. Лањске године изишло је код Барбере у Фиоренцији њезино дјело „ Gli eroi della Rumenia“. To су историске цртице о јунацима румуњскога народа. Четврто поглавије овога свога дјела посветила jc она косовскоме боју и српским јунацима, који су славно пали у томе боју. У свакоме од ових дјела видиш жену, која тражи слободу свуда и свакога, која брани ираво потлаченога и једнакоет људи. * * % Одуљили би смо кад бп хтјели нриказати сву слику радиности ове необичне жене. Требало би говорити наносе о њезиним путописима. Написала је неколико приповједака, којим је ушла у број познатих свјетских приповједача. Била је вјешта у музици, а добро је владала кичицом. Г. 1845. изложила је била своје слике у Дражђанима, а 1854. добнла је за своје сликарске радње сребрну колајну на изложби у Петрограду. Али у овом великом раду једна је црта најсајнија, што је Дора д’ Истрија у својим дјелима највише настојала, да упозна западни свијет са народима на Балкану. Силне народописне расправе, Koj’e је она црпила из историје и литературе балканских народа а које су раштркане по најбољим свјетским смотрама, свједоче, како је она љубила слободу и бранила народе, што су стењали у ропству и с каквим је особитим познавањем писала о тим народима. У „Revue des Deux-Mondes“ написала је Дора д’ Истрија цио низ нрекрасних проучавања о Србима, Румуњима, Арбанасима, Бугарима и Грцима, какви се оип приказују у својим народним пјесмами У 4 Revue Suisse“ издала је она године 1860. штудију о грчкоме народу, како нам га историја показуЈ’е. За њезине учене радње о Грцима одликовао је атински парламенат почасним грађанством, а Грци су је сваком прили-

ЖЕНСКИ СВЕТ.